Udarac u „meki trbuh“ vlasti?

Najava osnivanja vlade u senci ponovo je aktuelna u Bosni i Hercegovini. Sada je ta ideja opet na stolu u Republici Srpskoj nakon zaoštravanja odnosa između aktuelne vlasti i opozicije koja je najavila formiranje te vlade. S obzirom na to da su u ponedeljak (14.11.) najavili prekid svih odnosa s predsjednikom RS i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom zbog njegovih istupa o nejednakom tretmanu prema opštinama gde je pobedio Savez za promene, očekuje se skoro formiranje te vlade.

Ljudi od struke

Kako je rekao prvi čovek Srpske demokratske stranke (SDS) Vukota Govedarica, biće odabrani „ljudi od struke“ za svaku oblast. „Mi imamo sposobne ljude, biće to tim kvalitetnih stručnjaka“, kratko je rekao Govedarica ne otkrivajući imena ministara, iako je za neke resore već poznato ko bi mogao da ih vodi, poput zdravstva na čijem bi čelu najverovatnije bio bivši ministar zdravlja u aktuelnoj vladi, Slobodan Stanić, dok bi poljoprivredu „preuzeo“ Miladin Stanić.

Inače, vlada u senci po definiciji označava grupu opozicionih političara koji bi u adekvatnom trenutku mogli da preuzmu vlast u nekoj državi. Vlada u senci zamišljena je da funkcionalno oponaša aktuelnu vladu, kako bi eventualno preuzimanje proteklo bez većih problema.

Međutim, da li su zemlje ili vlade na ovom prostoru spremne za tako otvorenu prijetnju, pitaju se analitičari. Iako postoje zemlje u kojima je ta praksa uobičajena, profesor Mladen Mirosavljević kaže da je to uglavnom rezervisano za zemlje s manjim stepenom demokratije.

Slab efekat u praksi

„Nema tu ništa strano da neko formira vladu u senci, odnosno da angažuje ljude za određene resore. Savez za promjene (SzP) mora da napravi koncept šta nude potencijalnim glasačima i po čemu se on razlikuje od sadašnje vladajuće koalicije. Tek kada se SzP bude imao smislen koncept i kada se bude dokazao kao drugačiji u odnosu na sadašnju vlast, mislim da bi neka buduća vlada u senci mogla da ima smisla. U suprotnom, to u praksi neće ima nikakvog efekta.“

Tako je na primer prošle godine Demokratska stranka (DS) u Srbiji formirala vladu u senci, sa petnaestak članova – ali sve se završilo na tome. U Savezu za promjene kažu da imaju dovoljno ljudi koji bi bili uključeni u taj projekat i veruju u njegov uspeh. „Pripremamo grupu mladih, kvalitetnih ljudi koji su se već dokazali u svojoj struci, koji imaju dovoljno znanja, iskustva i energije, što je veoma bitno; da rade svoj posao časno i odgovorno. Teško je u ovom trenutku govoriti o imenima“, rekao je lider PDP Branislav Borenović.

Alternativno veće ministara BiH iz 1997.

Iz Vlade Republike Srpske za sada nema reakcija na najavu formiranja vlade u senci. Ipak, pojedinim ministrima to ne zvuči kao dobra ideja s obzirom na to da se radi o ljudima koji nisu dobili poverenje građana RS. Analitičar Željko Raljić kaže takođe da se vlade iz senke na sceni u BiH nisu pokazale kao uspešni politički projekti. On podseća na Alternativno vijeće ministara BiH iz 1997. godine na čijem čelu je bio Sejfudin Tokić. Inače, ta vlada u senci formirana je kao odgovor na tadašnju vladajuću koaliciju nacionalnih stranaka.

Prvi predsednik vlade u senci bio je Sejfudin Tokić, a njegovi zamenici Miodrag Živanović i Željko Ivanković. Ministar za razvoj bio je Milorad Dodik, spoljne politike Srđan Dizdarević, privrede Nikola Kragulj, ljudskih prava Senka Nožica, nauke, kulture i sporta Juraj Martinović.

SzP treba da se seti da je vlast na nivou BiH

„Takve vlade po pravilu služe za stvaranje iluzije bolje političke alternative, odnosno opozicionog delovanja. Mislim da su mladi politički lideri olako shvatili ideju ’alternativne vlade’ i da su prerano izašli u javnost s pričom o tome. Mediji će ih sada stalno podsećati na to, a javnost će se očekivati nekakvo ’čudo’ kojeg neće biti. Politički korisnije i u javnom delovanju profitabilnije bilo bi da odrede timove stručnjaka koji će da traže slabe tačke aktuelne vlade i građanima pokažu ’meki trbuh’ aktuelne vlasti“, kaže analitičar Željko Raljić ističući da vladajućoj koaliciji ne vredi nuditi kvalitetna, zakonska rešenja, jer će ih ona uporno odbacivati.

„Poput ideje o ’plavom dizelu’ ili pojeftinjenju lekova. Takođe, stranke Saveza za promjene trebalo bi da se prisete da su i one u vlasti, i da tu poziciju mnogo agresivnije koriste. To je i način da sa sebe skinu oreol ’izdajnika’ koji im je Dodik nametnuo, a kojeg nisu uspeli u potpunosti da se reše. Prosečan građanin ima svoje poglede na politiku i ukupna dešavanja u društvu. U tom okviru ’vlada iz senke’ nije najsrećniji način da se animiraju građani“, zaključuje Raljić.