Ubrzano rušenje objekata bez dozvole

Dvadeset i četiri đaka moraju nazad u obdanište. U opštini Abu Nuvar, izraelska okupaciona vojna uprava prvo je srušila montažni objekat škole, a onda i šatore u kojima se odvijala nastava, žali se učiteljica Asma Šeha: „Škola je imala šest prostorija i tri WC-a. Bilo nam je obećano nam uređenje dvorišta i podizanje ograde. Do toga nije došlo. Ipak, odlučni smo da sve ovo ponovo podignemo.“

Ovu osnovnu školu finansirala je Francuska. Opština Abu Navar nalazi se na području Zapadne obale, pod izraelskom okupacijom, u takozvanoj zoni C. To je palestinsko područje koje se u potpunosti nalazi pod kontrolom izraelske vojne uprave. Kad Palestinci žele nešto da grade, onda im je za to potrebna dozvola te uprave. Ona, međutim, po pravilu uopšte ne dodeljuje dozvole za gradnju, čak ni kada se radi o važnim objektima infrastrukture. Podignutim barakama, kućama i rezervoarima za vodu bez dozvole tako preti rušenje. Od početka ove godine nalozi za rušenje sprovode se vrlo revnosno, kaže David Karden: „U februaru 2016. razoreno je 200 objekata infrastrukture. To je najveći broj rušenja u jednom mesecu otkako smo pre šest godina počeli da vodimo evidenciju o tome.“

Intenzivirano sprovođenje naloga za rušenje

Karden je šef UN-ovog biroa za organizaciju humanitarne pomoći na područjima pod izraelskom okupacijom. On zna koji su argumenti izraelske uprave, ali zna i nevolju 113 porodica s decom u Abu Nuvaru. Isto kao što zna i za probleme stanovnika na brežuljku Džabal al Baba u blizini jedne autoputa.

Tamo živi i Atara Mazara. U njegovom dvorištu je trenutno veterinar. Jedan petao leži mrtav u kokošinjcu. Ostale kokoške trebalo bi vakcinisati. Njegov kokošinjac nije u opasnosti, on se nalazi na komadu zemlje koja inače pripada Vatikanu. Međutim, vlasnicima baraka koje se nalaze samo par stotina metara dalje, na području pod kontrolom izraelskih okupacionih vlasti, već su uručeni nalozi za rušenje.

Barake ne spasava ni zastava EU

Kod nekih njegovih komšija, izraelska armija je došla da poruši objekte u tri sata ujutro, bez obzira na to što su na barakama bile table sa oznakom EU, kaže Atara: „Oni su videli da su te barake podignute novcem koji je stigao kao humanitarna pomoć EU, da su na njima bile istaknute zastave EU. Ti ljudi su mislili da će ih to zaštititi. Ipak, izraelski bageri su srušili i barake i zastave.“

Na području Zapadne obale od početka ove godine bez krova nad glavom je tako ostalo oko 400 Palestinaca. U oko 40 odsto slučajeva izraelska vojska je srušila njihove šatore i barake. U 36 odsto slučajeva, navode izvori UN, palestinske porodice su se odselile nakon što su im srušeni objekti neophodni za život, poput štala za goveda, ali i vodovodne cevi ili rezervoari za vodu. Izraelska okupaciona vlast smatra da je u pravu, ali Palestinci se žale da je skoro nemoguće dobiti dozvole za gradnju.

Dozvole za izgradnju se ne dodeljuju

„Naravno da smo probali da dobijemo dozvole i to vrlo često, ali Izrael ih ne dodeljuje. Oni nas tlače. Ja sam nabavio materijal za gradnju, ali sve to sada samo stoji ovde“, kaže Atara pokazujući gomilu cigli. Prema navodima UN, Palestinci su u periodu od 2010. do 2014. u zoni C zatražili dozvole za gradnju u tačno 2.000 slučajeva. Odobrena su 33 zahteva, kaže David Karden: „U očima međunarodne zajednice Izrael je okupaciona sila u zoni C Zapadne obale. Njegov glavni zadatak bi trebalo da bude da zaštiti palestinsko civilno stanovništvo i obezbedi da budu zadovoljene njihove osnovne potrebe. To znači, da se slučajevi uništenja infrastrukture mogu posmatrati kao kršenje odredbi međunarodnog humanitarnog prava.“

S područja zajednice Abu Nuvar, s mesta gde se nalazi srušena škola, dobro se vidi jevrejsko naselje Male Adumim. Tamo nema problema s građevinskim dozvolama, kaže Abu Emad. Taj beduin pokazuje kartu tog kraja na kojoj su crvenim tačkama označene kuće čiji su vlasnici dobili nalog za rušenje. Crvene tačke nacrtane su praktično na celom području na kojem žive Palestinci.