Ubistvo u Berlinu – test za Rusiju | Politika | DW | 05.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Ubistvo u Berlinu – test za Rusiju

Ubistvo jednog Gruzijca u Berlinu podseća na napad otrovnim gasom u Solisberiju. Stručnjak za tajne službe Mark Galeoti u intervjuu za DW poredi ta dva slučaja i iznosi svoje mišljenje o postupcima Berlina.

DW: Nemačka proteruje dvojicu ruskih diplomata, jer ruske vlasti ne sarađuju na rasvetljavanju ubistva jednog Gruzijca u avgustu 2019. Osim toga, i federalno državno tužilaštvo je preuzelo istragu. Poređenje sa Solisberijem, gde je u martu 2018. izvršen napad otrovnim gasom na bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja prosto se nameće. I pored toga, ima razlika. Koje razlike Vi vidite?

Mark Galeoti: Drukčija je politička reakcija. Posle Solisberija, imali smo vrlo brz i agresivan odgovor britanske vlade. To je pokazao i talas proterivanja ruskih špijuna iz drugih zemalja.

To je teško pogodilo Moskvu. Kremlj sa tim nije računao. Ali tako nešto nismo videli u berlinskom slučaju. Videli smo da nemačka vlada reaguje mnogo opreznije. Nakon što je Nemačka sada odlučila da protera nekolike Ruse biće interesantno da se vidi da li će pokušati da ubedi i druge zemlje da učine takav korak.

Nemačka vlada nije zauzela veliki stav i samo je najavila i obrazložila proterivanje diplomata. Kako VI to vidite? Da li je to pokušaj da se izbegne eskalacija?

Rusija polazi od toga da će dobiti nekakav odgovor. U britanskom slučaju je bilo iznenađujuće što je bilo međunarodnih posledica.

Mark Galeoti: Trenutno je moj utisak da Nemačka ne želi eskalaciju

Mark Galeoti: Trenutno je moj utisak da Nemačka ne želi eskalaciju

Sada ćemo videti da li će Berlin da gurne ova slučaj u stranu, posebno na pozadini razgovora o Ukrajini u Normandijskom formatu, ili će demonstrirati da Nemačku ne treba videti kao lak cilj. Trenutno je moj utisak da Nemačka ne želi eskalaciju.

U Solisberiju su vlasti uspele da identifikuju dvojicu napadača kao oficire ruske tajne službe. U Berlinu je uhvaćena osoba osumnjičena da je počinilac. Je li to poraz za ruske tajne službe? Ili je to rizik u koji se Rusija dobrovoljno upušta da bi postigla svoje ciljeve?

Treba da znamo da Rusija ima jednu vrstu ratnog mentaliteta. Ne u smislu planiranja rata ali Kremlj prihvata da na putu ka cilju ima i gubitaka. Osumnjičeni koji je bio umešan u ubistvo u Berlinu nalazi se iza rešetaka. To nije oficir tajne službe, pa je Moskvi verovatno svejedno šta će biti s njim. Ona gubi zbog proterivanja dvojice oficira tajne službe u berlinu (koji rade za ambasadu – prim. red.) ali ona ih ima mnogo više. Rusija kako smatram polazi od toga da je to prihvatljiva cena za ubistvo ovog Čečena.

„U Berlinu se još ne dešava ništa što bi Ruse moglo da zabrine“

Deo ruske kalkulacije je da se prezentiraju kao nepredvidljivi i opasi da bi Zapad morao da napravi dil sa Moskvom. Bilo da to znači ustupke u slučaju Ukrajine ili priznanje aneksije Krima. Dakle, na jedan perverzan način, Rusima odgovara da budu identifikovani kao pozadinski ljudi. Pravi problem nastaje kada ne mogu da predvide na šta će to izaći, kao u slučaju Skripalj. U Berlinu se još ne dešava ništa zbog čega bi se Rusi brinuli.

Protesti ispred ruske ambasade u Berlinu posle ubistva

Protesti ispred ruske ambasade u Berlinu posle ubistva

Da li bi Zapad trebalo da preispita strategiju u odnosu sa Rusijom i da svoje reakcije na ovakva ubistva podesi da budu manje predvidljive i tvrđe?

NATO je na primer jaka struktura koja je u stanju da demonstrira međunarodnu solidarnost protiv direktnih vojnih opasnosti. Onaj ko napadne jednu zemlju, ima posla sa svima. Ono što dosad nismo videli – a u tome je posebno zakazala Evropska unija, jeste slična solidarnost u slučaju pretnji koje nisu vojne. Ako nema hakerskog napada ili ubistva, onada svaka zemlja ostaje sama.

Posle Solisberija je to prvi put bilo drukčije. U tom smislu je berlinska operacija bila test. Rusija će da gleda da li je Solisberi bio izuzetak. Ako proterivanje dvojice diplomata ostane jedina posledica, onda će u Moskvi doći do zaključka da je to bio izuzetak.

Mark Galeoti je britanski istoričar i stručnjak za ruske tajne službe. Profesor je na Univerzitetu u Londonu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama