Ubistvo koje je radikalizovalo studente | Evropa | DW | 02.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Studentski pokret

Ubistvo koje je radikalizovalo studente

Tragična smrt studenta Bena Onezorga na demonstracijama u Berlinu pre 50 godina donela je Nemačkoj vreme nemira. Posle toga u Saveznoj Republici više ništa nije bilo isto.

Spomen-tabla na Nemačkoj operi u Berlinu ima jednostavno ime: „Smrt demonstranta“. Na reljefu skulptora Alfreda Hrdlicke su konture mrtvog tela. To je telo Bena Onezorga koji je 2. juna 1967. ubijen na samo par koraka odatle. Nakon smrtonosnog pucnja koji je u njega ispalio policajac Karl-Hajnc Kuras student je iskrvario i umro u dvorištu kuće u ulici Krume štrase broj 66. To je bio događaj koji je pre 50 godina radikalizovao studentski pokret.

Te večeri u junu 1967. preko puta Opere okupili su se studenti. Protestovali su protiv posete iranskog šaha i njegovog nasilnog režima. Kad su šah i njegova supruga Fara Diba u pratnji gradonačelnika Berlina Hajnriha Alberca (SPD) ušli u Operu – bna programu je bila Mocartova „Čarobna frula“ – policajci su počeli da pendrecima rasteruju demonstrante. Krvave demonstrante snimali su i novinari, a studenti su kasnije svedočili da je neobična brutalnost policajaca iznenadila sve. Zajedno sa drugim demonstrantima, 26-godišnji student Beno Onezorg beži u Krume štrase, a policajci ih prate do jednog unutrašnjeg dvorišta.

Policajac Kuras, koji je te večeri bio raspoređen da u civilu učestvuje u suzbijanju demonstracija, u gužvi puca studentu Onezorgu u potiljak i to iz neposredne blizine. Kasnije je na sudu oslobođen krivice iako su neke njegove izjave okarakterisane kao neuverljive. Nekoliko decenija kasnije, otkriveno je da je Kuras kao policajac u Zapadnom Berlinu bio doušnik istočnonemačke komunističke tajne službe Štazi. Ipak, po svemu što je do sada poznato, istočnonemačka tajna služba nije imala nikakve veze sa smrtonosnim pucnjem u studenta Onezorga.

Znak za zaokret

Fotografija Bena Onezorga na samrti postala je simbol čitave jedne epohe: mlad čovek leži mirno na zemlji, zatvorenih očiju. Vide se tragovi krvi. I njegov potiljak je pun krvi. Mlada žena mu drži glavu, ali sa zgražavanjem gleda u stranu.

Kasnije je taj 2. jun 1967. nazvan „Danom koji je promenio Republiku“. Na 30. godišnjicu novine „Tagescajtung“ su pisale: „Taj 2. jun bio je prekretnica.“ Istoričar Ekard Mihels, rođen 1962, u upravo objavljenoj knjizi „Poseta šaha 1967. – Znak za zaokret u studentskom pokretu“ skreće pažnju na to da bi oni koji pišu o istoriji studentskih protesta morali da pišu o „šezdesetsedmašima“, a ne o „šezdesetosmašima“. Jer – prelomna godina je bila 1967.

Nakon 2. juna 1967, studentski pokret se radikalizova, a najkasnije nakon atentata na Rudija Dučkea 11. aprila 1968. studentska pobuna u mladoj Saveznoj Republici Nemačkoj napustila je univerzitete. Usledile su aktivnosti terorističkih grupa kao što je RAF (Frakcija Crvene armije), zatim građanski pokreti i, mnogo kasnije, jedna stranka: Zeleni.

Ishodište studentskog pokreta

Kasniji teroristi, kao npr. Gudrun Enslin, okretanje nasilju pravdali su ubistvom Onezorga. Enslinova je 1972. u Berlinu osnovala terorističku grupu „Pokret 2. Juna“, koja je 1975. otela vodećeg kandidata Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na berlinskim izborima Petera Lorenca i iznudila oslobađanje nasilnika iz zatvora.

U ARD-ovom dokumentarnom filmu „Kako je umro Beno Onezorg?“, jedna svedokinja opisuje njegovu smrt kao „neobičan podsticaj“ protestnom pokretu. Kristijan Zemler, koji je tada bio aktivan u Socijalističkom nemačkom studentskom savezu (SDS), napisao je: „Nakon 2. juna hiljade studenata bile su prožete osećanjem da se pobune istovremeno dešavaju širom sveta.“

Deutschland Geschichte Kapitel 2 1959 – 1969 Studentenbewegung Benno Ohnesorg Demonstration

Demonstracija u Minhenu 5. juna 1967. Na transparentu piše: Beno Onesorg - političko ubistvo

Taj dan je „bez sumnje bio ishodište studentskog pokreta“, ocenio je politikolog Volfgang Kraushar u jednom intervjuu. Nakon pucnja u Onezorga, iskra pobune proširila se sa Slobodnog univerziteta u Berlinu na druge zapadnonemačke univerzitete. „Vladala je velika nesigurnost po pitanju da li je ovo policijska država.“

Tuga sina i supruge

U to vreme, iz vanparlamentarne opozicije stizale su i nove ideje i novi životni modeli. Ponovo je oživelo ono što je nacional-socijalizam zatrpao: marksizam, psihoanaliza, slobodna ljubav i san o besklasnom društvu. Filozof Herbert Markuze (1898-1979) na Slobodnom univerzitetu u Berlinu održao je niz predavanja pod naslovom „Kraj utopije“.

Ipak, i pored svih političkih promena, ostala je i tuga. Lukas Onezorg rodio se tek nakon smrti njegovoga oca Bena. Njegova majka Krista i sama je – i to trudna – bila na demonstracijama kod Nemačke opere, ali je ranije otišla kući. „Otac je umro tako mlad“, kaže danas Lukas Onesorg. „Šteta što ga nikada nisam upoznao“.

DW.COM