Ubistvo Kašogija – sramota za Saudijsku Arabiju | Politika | DW | 02.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Ubistvo Kašogija – sramota za Saudijsku Arabiju

Pre godinu dana u Generalnom konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu je na posebno svirep način ubijen disident Džamal Kašogi. Saudijska Arabija pokušava da izbriše sve tragove koji vode ka princu Mohamedu bin Salmanu.

Zamislite da ste prd venčanjem i da Vaš budući bračni partner potiče iz jedne druge zemlje. Zato mora u konzulat kako bi obezbedio potrebne papire. Odlazi tamo - da se nikada ne bi vratio. Nešto kasnije saznajete da je on mrtav. Ubijen. Da je žrtva neopisivog, užasnog zločina. Njegovo telo je raskomadano testerom, delovi su u plastičnim vrećama izneti iz konzulata i verovatno otpremljeni van zemlje.

Delo neljudi

Taj užasan scenario je doživela Hatidže Čengiz, verenica saudijskog disidenta i novinara Džamala Kašogija. On je 2. oktobra 2018. ubijen u saudijskom Generalnom konzulatu u Istanbulu na način koji se može opisati samo kao delo neljudi. Jedan čovek je bez ikakvih skrupula i sa jezivom preciznošću sklonjen jer je za jedne uticajne novine SAD pisao kritičke insajderske kolumne o Saudijskoj Arabiji. Vladari te zemlje su smatrali da je to narušavalo njihov imidž. To im je veoma smetalo i zato je Kašogi hladnokrvno ućutkan.

Hoće li za ubistvo ikada iko biti kažnjen?

Neposredni počinioci su poznati. Svi odreda su predstavnici saudijske države i njenih tajnih službi. Zahvaljujući akribičnom istraživanju UN, međunarodnih medija i CIA, znamo ime čoveka koji je testerisao Kašogijev leš. Znamo imena i drugih koji su neposredno učestvovali u ovom naručenom ubistvu. Samo jedna stvar je ostala neodređena: ko je naručilac?

I CIA, i UN i stručnjaci jasno ukazuju na Mohameda bin Salmana (MBS), moćnog saudijskog princa koji je nedavno po ko zna koji put ponovio da nije naručio to ubistvo. Tvrdi da nije znao ništa o ubilačkoj akciji svoje sopstvene tajne službe. Iako pretpostavka nevinosti (dok se ne dokaže suprotno) važi i za saudijske prinčeve, dosadašnje izjave MBS su bile u najvećoj meri sumnjive. Niti je on pokazao spremnost da se otvori nezavisna istraga, niti Saudijci generalno igraju sa otvorenim kartama. Tako oni iza zatvorenih vrata već mesecima vode čudan proces protiv više navodnih počinilaca ubistva, proces kojem ne smeju da prisustvuju međunarodni posmatrači i u kojem se ne zna ni ko je zapravo optužen.

Princ sa dva lica

Mohamed bin Salman je posle ubistva Kašogija postao neka vrsta međunarodnog parije: nema više tog šefa države koji hoće da se pokaže s njim u javnosti - čak se i Donald Tramp, i pored zajedničkih interesa kada se radi o Iranu, drži povučeno. Mnogi u Saudijskoj Arabiji, naročito mladi, na MBS ipak gledaju sasvim drugim očima. Za njih je on idol i nosilac nada, jer, on je pokrenuo reforme koje su i na Zapadu pozdravljene: žene smeju da voze automobile i da bez dozvole svojih supruga putuju u inostranstvo; uticaj "verske policije" je suzbijen, saudijska omladina otkriva dosad neslućene slobode i na gigantskim muzičkim festivalima im se prezentira vrh svetske muzičke pop-scene. To što je isti taj princ odgovoran za mučenje, represiju i - bar u političkom smislu  možda i za jedno ubistvo, stvari su kojih oni nisu svesni ili ih smatraju za stranu propagandu.

Granica je prekoračena

Rajner Zolih

Rajner Zolih

No, ni otvaranje društva ni sloboda ne vrede ništa dokle god se zatvorenici podvrgavaju torturi, dok u Jemenu žene i deca moraju da umiru pod saudijskom paljbom i dok politički protivnici ni u svojoj zemlji ni u inostranstvu nisu sigurni od progona.

Ubistvo Kašogija je sramota za Saudijsku Arabiju i šteti njenom ugledu više nego što je to mogla da učini bilo kakva kolumna Džamala al Kašogija. Tu je prekoračena granica koja nije smela da bude prekoračena. Zato ovo zlodelo ne sme ostati nekažnjeno i uoga princa u tome se mora rasvetliti. Na to ima pravo ne samo Kašogijeva verenica, već i čitav svet. Inače će biti stvoren opasan presedan. U arapskim zemljama i drugde ima dovoljno onih koji bi se rado poslužili istim sredstvom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM