U vlast po svaku cenu? | Politika | DW | 24.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U vlast po svaku cenu?

U iščekivanju konačnih rezultata izbora, analitičari tvrde da će „kičmu vlasti“ u BiH činiti nacionalne stranke i ukazuju da bi bitnija odstupanja od tog koncepta bila „rizična“ i ne bi odražavala volju građana.

Prema nepotpunim izbornim rezultatima, vlast u Bosni i Hercegovini na gotovo svim nivoima mogle bi da formiraju nacionalne stranke. Tako su odlučili građani te zemlje dajući poverenje uglavnom Stranci demokratske akcije (SDA), Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) BiH. Međutim, nijedna od tih partija neće imati dovoljno glasova za samostalno formiranje vlasti, pa će koalicije, a time i pregovori o raspodeli resora, biti neizbežni.

Geruch des kollektiven Verrates

Slavo Kukić

„Kičmu vlasti u Federaciji BiH mogle bi da čine dve nacionalne stranke – SDA i HDZ BiH, u Republici Srpskoj – SNSD, a na nivou države ponovo bi moglo da bude nacionalno trojstvo. No, u svim tim slučajevima oni sami nisu dovoljni i potrebna im je dodatna podrška“, ocenjuje za Dojče vele politički analitičar Slavo Kukić. „Od koga će je dobiti? Verujem da u slučaju RS to i nije problem i da će to biti ista grupacija koja je na vlasti bila i u prethodne četiri godine. Što se pak Federacije BiH tiče, priča je, mislim, kompleksnija. Dvema nacionalnim strankama bi, naime, najviše odgovarao koalicioni blok u kome bi se našla još jedna jača politička partija – Demokratska Fronta (DF) ili Savez za bolju budućnost (SBB) BiH. Kakva će biti konačna odluka, ostaje da se vidi“, kaže Kukić.

Predsednik Foruma građana Tuzla Vehid Šehić, smatra da će nacionalno trojstvo na državnom nivou u narednom četvorogodišnjem mandatu činiti SDA, SNSD i HDZ BiH. „Zanimljivo će biti i formiranje vlasti na entitetskom nivou, ne samo u Federaciji BiH već i u Republici Srpskoj. Važno je kome će se priključiti koalicija 'Domovina' koja može biti prevaga u Skupštini RS. Teško je sada reći ko bi mogao da bude partner SDA i HDZ-u BiH pri formiranju vlasti u Federaciji BiH. Između SDA i SBB BiH bilo je otrovnih strelica koje su izlazile iz okvira onoga što smatramo politički korektnim. Ali prošlost se, u borbi za vlast, kod nas često zaboravlja radi zauzimanja određenih ministarskih fotelja“, ističe Šehić za DW.

Rizično savezništvo s nacionalnim strankama?

Šehić smatra da bi savezništvo s nacionalnim strankama za DF moglo da bude „izuzetno rizično“, s obzirom na činjenicu da je HDZ BiH osporavao legitimitet Željka Komšića kao hrvatskog člana Predsedništva BiH. „Ne verujem da se toliki jaz može lako prevazići, a DF je ostvarila dobar izborni rezultat upravo zahvaljujući Komšićevom liderstvu. Komšić je ranije govorio da je DF 'stranka levice, bliže centru', a ja bih voleo da se on jasnije opredeli. U BiH svi tvrde da su bliski centru, a u takvim okolnostima teško se mogu razabrati ideološke matrice. Komšić bi trebalo da objedini levo orijentisane političke stranke i time, nakon izbornog kraha Socijaldemokratske partije (SDP) BiH, konsoliduje socijaldemokratiju na ovim prostorima“, tvrdi Šehić.

Wahlen in Bosnien-Herzegowina

Građani su izabrali nacionaliste

Koliko bi DF moglo da košta savezništvo sa nacionalnim strankama? Neki analitičari tvrde da je SDP BiH na izborima skupo platila takav savez. Drugi, međutim, ističu da je izborni poraz SDP-a više rezultat odstupanja od programskih ciljeva. Profesor Slavo Kukić misli da ni DF ne treba da beži od učešća u vlasti, jer je to obavezna i prema biračima koji su joj dali poverenje. Ipak, ni u vlast ne treba ulaziti po svaku cenu, ističe Kukić. „Bude li DF-u ponuđen ulazak u vlast, ta stranka mora da stavi na sto svoje programske uslove bez kojih nema ni ulaska u vlast. Ako oni budu prihvaćeni, ne vidim zašto bi ulazak u vlast bio greška. Ja, naime, ne verujem da je SDP BiH doživeo brodolom zbog ulaska u vlast nakon izbora 2010. godine, već zbog činjenice da je odstupio od proklamovanog programa s kojim je dobio poverenje birača i koketirao s nacionalistima zbog pojedinačnih i interesa partijske vrhuške“, kaže Kukić.

Isključivanje SDA iz vlasti je „politički avanturizam“

Mnogi analitičari smatraju da bi, nakon opštih izbora 2014. godine, pokušaj isključivanja SDA iz vlasti bio politički avanturizam, ravan svojevremenom pokušaju SDP-a BiH da iz vlasti isključi prvo HDZ BiH, a potom i SDA. Zato ističu da je savezništvo između DF i SBB BiH malo verovatno. „Sviđalo se to nekome ili ne, HDZ BiH i SDA su pobednici u Federaciji BiH. Vlast bez SDA, kako na entitetskom tako i državnom nivou, teoretski možda i jeste moguća, ali se treba prisetiti krize koja je nastupila pri pokušaju SDP-a BiH da isključi SDA iz vlasti. SDA je sada mnogo jača nego pre četiri godine. Koalicija bez SDA teško bi funkcionisala, jer bi u nju morale da budu uključene još neke stranke, a imamo jako loše iskustvo sa raznim alijansama“, kaže za Dojče vele urednik u Federalnoj novinskoj agenciji (FENA) Fedžad Forto.

Wahl Bosnien und Herzegowina Wahlkampf 10.10.2014

Bosna i Hercegovina nakon izbora

Analitičari nerado prognoziraju sastave budućih političkih koalicija, posebno one koja će činiti vlast na nivou Federacije BiH. Kažu da je još rano za odlazak u kladionicu te da će stranke ovoga puta biti znatno opreznije u trgovanju ministarskim resorima. Sve će, kako ističu, biti mnogo jasnije nakon što Centralna izborna komisija (CIK) BIH saopšti konačne izborne rezultate. Prema Izbornom zakonu BiH, CIK je dužna da konačne izborne rezultate saopšti u roku od 30 dana od održavanja izbora. Prema nezvaničnim informacijama iz Glavnog centra za brojanje glasova, rezultati opštih izbora u Bosni i Hercegovini 2014. godine trebalo bi da budu utvrđeni 26. ili 27. oktobra.