U Grčkoj raste nezadovoljstvo vladom

Najveći broj žrtava u železničkoj nesreći bili su mladi ljudi, studenti koji su se vozom vraćali iz Atine za Solun. Tog 28. februara 2023. putnički voz se sudario sa teretnim vozom.57 putnika je poginulo, 85 njih su zadobili teške povrede.  Uzroci još uvek nisu u potpunosti poznati i grčka javnost ima sve manje poverenja u vladu. Čak 80 odsto ispitanika u jednoj anketi ne veruje da će uzroci železničke nesreće biti razjašnjeni. Ispitanici smatraju da neće biti pravde za žrtve i njihove porodice jer je prepreka tome – grčka vlada.

Opozicija je prošlog četvrtka (28.3.) zbog nerazjašnjene nesreće izdejstvovala glasanje o nepoverenju vladi u parlamentu, ali je vladajuća konzervativno-liberalna Nova demokratija premijera Kirjakosa Micotakisa bez problema većinom glasova odbacila zahtev opozicije. Ova stranka ima 158 od ukupno 300 poslaničkih mesta u parlamentu. Ali za vladu je glasao i jedan poslanik krajnje desnice.

Građani ipak ostaju skeptični. Govori predstavnika vladajuće stranke u trodnevnoj žučnoj parlamentarnoj debati zvučali su kao pokušaj zataškavanja. Pre svega se to odnosi na govor bivšeg ministra saobraćaja Kostasa Ahileosa Karamanlisa. On je bio nadležan za bezbednost saobraćaja u vreme železničke nesreće, posle koje je dao ostavku da bi potom opet bio izabran za poslanika vladajuće stranke.

Zahtev za glasanje o nepoverenju je usledio posle izveštaja nedeljnika „To Vima“, u kojem se tvrdilo da se manipulisalo tonskim zapisima iz prvih sati nakon nesreće. Na tim zapisima se čuje šef stanice koji kaže mašinovođi: „Možeš da voziš, možeš da voziš“. Navodno je tim rečima poslao oba voza na isti kolosek. Grčka Vlada i premijer Micotakis su se stalno pozivali na te snimke, okrivljujući „ljudsku grešku“ osoblja železnice za nesreću.

Umanjivao se značaj svih drugih mogućih uzroka – zastarele železničke mreže, nepopravljanja signalizacije koja se pokvarila još 2019., zadržanih sredstva Evropske unije koja su zapravo izdvojena za saobraćajnu bezbednost, postavljanja nekvalifikovanog šezdesetogodišnjeg člana vladajuće partije na mesto šefa stanice i još mnogo toga.

Opoziciji je, doduše, pošlo za rukom da pre tri meseca isposluje osnivanje jednog parlamentarnog anketnog odbora koji se bavio nesrećom, ali je vladajuća većina sprečavala saslušavanje važnih svedoka.

Frustracija porodica nastradalih

Porodice žrtava su duboko razočarane ovom farsom u grčom parlamentu i obratile su se evropskom tužilaštvu kao i Evropskom parlamentu. Oni nemaju više poverenja u grču vlast i zahtevaju pravdu za svoju mrtvu decu. Marija Karistijanu je u nesreći izgubila ćerku. Ona ukazuje na sistem zataškavanja: „To sa tonskim snimkom još više potvrđuje to, da se svi od onih na vrhu pa do najnižeg nivoa moraju kazniti za taj zločin“.

Porodice poginulih su dodatno postavile i jednu peticiju na Internet, koju je za kratko vreme potpisalo milion i po Grka – oko 15 odsto stanovništva. U peticiji se zahteva da se ukine imunitet ministara i bivših ministara, koji ih štiti od krivičnog gonjenja.

Prema grčkom Ustavu, imunitet može da ukine Parlament. Nova demokratija može to da izglasa. Ali očigledno želi da zaštiti bivšeg ministra saobraćaja Kostasa Ahileasa Karamanlisa koji je sinovac osnivača partije Kostantina Karamanlisa i brat od strica bivšeg premijera Kostasa Karamanlisa. „Klan Micotakisa štiti klan Karamanlisa“, kaže ogorčeno opozicija.

Sram vas bilo!

Premijer Micotakis odbacuje optužbe za manipulisanje tonskih zapisa kao „zablude“. Tvrdio je u govoru pred Parlamentom da je pravosuđu tonski zapis od početka bio na raspolaganju u celosti. „Kažete da mi je bio cilj i namera da manipulišem zapisom dijaloga. Zar vas nije stid da to tvrdite?“, pitao je premijer i optužio opoziciju da tragediju koristi da bi od nje stvorila politički kapital.

Grči premijer je frontalno napao vlasnika nedeljnika „To Vima“: „Legitimno je da preduzeća i medijske kuće žele da imaju uticaj na politiku. Ali stupite sami u ring, nemojte dopuštati da vas drugi zastupaju“. Tu poruku je Micotakis uputio medijskom magnatu Evangelosu Marinakisu, čiji su mediji uvek podržavali i Novu demokratiju i premijera lično. Premijer očigledno misli da ga je Marinakis ostavio na cedilu.

Uoči Micotakisovog govora u Parlamentu, ostavku su podnela dva njegova saradnika, Stavros Papastavru i Janis Bratakos. Njih dvojica su, očigledno bez uspeha, celu noć u kući Marinakisa pokušavali da izglade stvar između njega i premijera.

Posle žestoke parlamentarne debate grčka javnost i dalje traži odgovore. U anketi koju je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja Metron Analysis skoro devet od deset ispitanika smatraju da se ni pravosuđe ni establišment posle nesreće nisu pobrinuli za pravdu. Preovladava osećaj da se radi o nekažnjivosti i pokušaju zataškavanja.

Deset meseci posle poslednjih parlamentarnih izbora opada poverenje javnosti u vladu Micotakisa. Mada je Nova demokratija juna 2023. došla na vlast sa 41 odsto glasova, velika većina Grka smatra da u zemlji nešto nije kako treba. Ljudi nisu nezadovoljni samo zbog svoje male kupovne moći – Eurostat navodi da je Grčka pretposlednja po tome u Evropskoj uniji – i zabrinuti zbog lošeg ekonomskog stanja. Oni pre svega ne veruju pravosuđu i politici. Izostanak rasvetljavanja uzroka železničke nesreće kod Tembija potvrđuje njihovo mišljenje.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.