Učinite nešto ili će nastavnici ″izgoreti″ | Mozaik | DW | 26.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Učinite nešto ili će nastavnici "izgoreti"

Veliki broj nastavnika u Nemačkoj oseća veliku preopterećenost poslom. Prema nekim procenama čak 30 odsto učitelja ima psihičke smetnje. Stručnjaci apeluju na nadležne i traže ozbiljnu reformu studija za nastavnike.

Uskršnji praznici su prošli, a tako i kraći školski raspust. Uprkos kratkom odmoru, mnogima pada mrak na oči što ponovno moraju u školu. Prema jednom istraživanju, 30 odsto zaposlenih u nemačkom obrazovnom sistemu pati od psihičkih problema. Šta učiniti kada se ni nastavnici ne osećaju spremni na svakodnevicu u školi? Studije dokazuju da mladi učitelji doživljavaju šok, kada su pred razredom i kada treba da kazne neke učenike. Za ovakve problem krive su pogrešno koncipirane studije?

Anika bi zapravo trebalo da „zagreje stolicu“ jer ističe rok za predaju seminarskog rada. Ali za našu reporterku je napravila kafu i priča joj o uslovima studiranja, na koje gleda prilično kritički. Zbog toga i ne želi da kaže svoje pravo ime. Prevelika je briga da će navući bes profesora.

Schüler mit Migrationshintergrund im Unterricht

Veliki razredi, obimno gradivo

„Na univerzitetu možete steći stručno znanje, ali tu je mnogo i teorije i prakse, nakon čega sledi i pripravnički staž odmah nakon fakulteta", kaže naša sagovornica.

U kratkoj praksi ova 30-godišnjakinja je već osetila miris učionice. Četiri puta do završnog ispita studenti Učiteljskog fakulteta u Bremenu, svakih šest sedmica idu u različite škole. Premalo vremena, kaže Anika. I upravo zbog toga što se za vreme prakse nikada u potpunosti ne može posvetiti školi.

"Uglavnom je tako da neposredno pre toga imamo ispiste, a neki i za vreme prakse imaju usmene ispite ili pismene zadatke.“. Na kraju ostaje premalo vremena da utvrdi spremnost mladih učitelja za prve izazove u školi, kritikuje ova nastavnica umetnosti i nemačkog.

Značaj prakse

Upravo zimski semestarski praznici važe za prilično popunjene. Za Aniku praksa od pola godine ima više smisla. Jer tako se bolje može sagledati, šta se dešava pred razredom, kako učenici reaguju na nastavnike, kako se na kraj izlazi sa konfliktima – ovako sva ta pitanja ostaju neodgovorena.

Čak i zbog toga što mentori, dakle učitelji koji se brinu o studentima, imaju jednako malo vremena. Jedna studija renomiranog Alensbah-instituta iz 2012. godine pokazala je da se većina mladih nastavnika u Nemačkoj ne oseća dovoljno spremno za svoj posao. Dvoje od troje njih navodi da im visoka škola nije prenela znanje o tome, kako da se ophode sa učenicima i roditeljima. Školska svakodnevica puno je složenija nego pre 20 ili 30 godina, objašnjava Andreas Leman-Vermzer, profesor muzičke pedagogije i direktor Centra za obrazovanje nastavnika u Bremenu.

"Sve je veća heterogenost u školama. Grozničava reakcija na reforme, kao što je inkluzija. Biti učenik takođe nije više jednostavno, više se uči. Sve više stvari mora biti uloženo u škole. To je vrlo, vrlo teško", kaže ovaj profesor.

Teška školska svakodnevnica

Školska svakodnevica danas: učenici iz siromašnih i dobrostojećih porodica sede pokraj dece sa invaliditetom, neki drugi imaju strano poreklo, a ponekad i ne govore dovoljno dobro nemački. Zbog toga se na Univerzitetu u Bremenu, jedan kurs bavi isključivo različitošću u školama.

Univerzitetski profesor Leman-Vermzer zalaže se za što više prakse za vreme studija - a time se studenti uvek iznova pitaju: Mogu li i hoću li zaista postati pravi učitelj.

Symbolbild Volljährigkeit Schulklasse

Bez ozbiljne prakse ništa

Neprikladne kandidate univerziteti ne mogu da izdvoje. U Finskoj je to drugačije. Tamo kandidat za nastavnika prvo dobija priliku za mesto na studijama, nakon što je čitavu godinu uspešno završio praksu. U Nemačkoj svako može da studira. „Ovde možemo samo pratiti one koji već studiraju i to tako da vrednujemo iskustva sa podučavanjem. Možemo naravno da ponudimo pomoć, kako bi se izjednačili deficiti. Ali učiti i dalje se razvijati, to učenici moraju sami", dodaje Leman-Vermzer.

Samo dobro obrazovani učitelji sa jakim karakterom uspevaju da rade taj posao do penzije. Kvota telesne i psihičke iscrpljenosti među učiteljima veoma je visoka. Studentkinja Anika veruje kako će posao na kraju savladati.

"Uvek ću biti u situacijama koje će me iscrpeti. Ali ne verujem da ću brzo pasti u očaj. Dakle, verujem da imam dovoljno jak karakter da se nosim s tim."

Autor: Ramona Šle / Ivana Zrilić
Redakcija: Jakov Leon