Tvrđava Evropa se kruni – pomalo | Evropa | DW | 24.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Tvrđava Evropa se kruni – pomalo

Ministri unutrašnjih poslova EU sada žele izbegličke kontigente – makar za brodolomnike na Sredozemlju. Do sada su bili ušančeni iza Evrope kao tvrđave. To je pomalo preokret, ocenjuje Bernd Rigert.

Tvrđava Svetog Angela na Malti, gde je i održan sastanak ministara unutrašnjih poslova EU

Tvrđava Svetog Angela na Malti, gde je i održan sastanak ministara unutrašnjih poslova EU

Ipak se okreće. Posle četvorogodišnje svađe oko prihvatanja migranata koji u čamcima iz Libije kreću prema Evropi, Evropska unija zabeležila je na Malti mali napredak. Čak se ne radi o celoj Unijii, već o velikim zemljama – Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, kojima se pridružio domaćin Malta. Te članice razradile si model za raspoređivanje migranata, tražilaca azila i izbeglica. Sada bi taj model trebalo da preuzmu zemlje koje su se opirale i to u što većem broju, kako bi model funkcionisao na dužu stazu.

Formalni sastanak Saveta Evropske unije zakazan je za oktobar. Čak i optimisti ne misle da će više od polovine zemalja članica EU prihvatiti mehanizam. Ostali će se sakriti iza Poljske i Mađarske, zemalja koje tvrdokorno, nacionalistički, ali i protivzakonito odbijaju da prihvate migrante, potražioce azila i izbeglice.

Italija je dobila umereno populističku vladu pa je na pomolu promena kursa. Nova nestranačka italijanska ministarka unutrašnjih poslova Lučijana Lamorđeze ponovo će otvoriti italijanske luke za privatne spasilačke brodove čim se usvoji konkretan mehanizam raspodele izbeglica. Njen radikalni prethodnik Mateo Salvini prikazivao se kao spasilac nacije, jer je nehumano odugovlačio i otežavao iskrcavanje brodolomnika.

Bernd Rigert, DW

Bernd Rigert, DW

Preokret u Rimu i Berlinu

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, koji je pre godinu dana šurovao sa Salvinijem, uvideo je da tako više ne može. Zehofer shvata da je Salvini previše kliznuo ka ekstremnoj desnici. Dosadašnji koncept Evropske unije – odvraćanja, blokiranja i vraćanja ljudi – nailazi na svoje limite. Svakog vikenda se između evropskih prestonica telefonski cenjka oko sudbine brodolomnika – ko će preuzeti ljude sa brodice X i koliko njih. To je sramotno i bez dostojanstva.

Promenu vlade u Rimu Horst Zehofer prihvata kao šansu da se izađe iz ćorsokaka migracione politike. Mada on to ne kaže glasno, drastično je promenio svoj kurs i sada je spreman da se dogovori i u Nemačkoj prihvati kontigente migranata iz afričkih zemalja, koji se sa libijske obale upućuju ka Evropi. Naravno, to se odnosi samo na one koje izbave privatne spasilačke organizacije, među kojima su tri nemačke. To je najmanji deo migranata koji hrle ka Evropi. Prošle godine ih je bilo 2.200. Najveći broj migranata ionako ne ide više preko Italije i Malte, već preko Grčke i Španije.

Kontigenti bi mogli obradovati krijumčare

Zagovornici dosadašnje tvrde linije smatraju da je Salvinijev stav imao veliki efekat odvraćanja, i to i na migrante i na krijumčare. Šta će se desiti kada se dogovore kvote i kontigenti? Hoće li opet više ljudi krenuti na opasno putovanje? Da li će ih se više utopiti, jer ne može da se pomogne baš svima? Zar EU ne bi onda morala da organizuje državne spasilačke akcije kako bi što više izbeglica izvadila iz mora? Na ta pitanja ministri unutrašnjih poslova na Malti još nemaju odgovore. Ali jednom će morati da ih postave i odgovore na njih.

Između 12 i 15 država članica EU trebalo bi da do oktobra budu pridobijene za taj model. To će uspeti samo ako oni koji ne prihvataju ni jednog migranta solidarnost pokažu finansijski ili na druge načine. To je trenutno lepa želja nemačkog ministra unutrašnjih poslova Zehofera i ništa više. Nemačka bi prema predloženom modelu prihvatila 25 odsto, Francuka 25, a Italija 10 odsto. Ko će preuzeti ostatak od 40 procenata izbeglica sa Sredozemlja? Zar je to tako teško? U apsolutnim brojkama, to bi bilo tek nekoliko desetina ljudi godišnje. Ovde još uopšte nije bilo reči o temeljnoj reformi evropskog sistema dodele azila ili o trajnom rešenju za desetine hiljada migranata koji kopnenim putem stižu u Evropu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama