Tursko zveckanje oružjem pred Kiprom | Politika | DW | 14.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tursko zveckanje oružjem pred Kiprom

I Turska želi da učestvuje u eksploataciji ogromnih zaliha gasa i nafte kod Kipra – ili da to bar radi severni, nepriznati turski deo Kipra. Zato tamo šalje i ratne brodove, iako nikome baš nije do ozbiljnog sukoba.

Pretnja je i više nego jasna: Bulent Bostanoglu, komandant turske ratne mornarice ovih dana je objavio da su njegovi vojnici dobili nove komande u vezi sa istočnim Mediteranom kako bi, u slučaju da dođe do „situacije“, mogli da se suoče sa ratnim brodovima drugih zemalja.

Admiral Bostanoglu nije morao turskim novinarima da objašnjava šta misli pod izrazom „situacija“. Republika Kipar uveliko istražuje nalazišta nafte i gasa na morskom dnu pred svojom obalom što, po mišljenju Turske, krši prava severnih, turskih stanovnika Kipra u državi koju je jedino priznala Ankara. Kao reakciju na to, i Turska je pred Kiprom pokrenula svoja istraživanja naftnih nalazišta, a u cilju zaštite, tamo je poslala i ratne brodove. Povrh toga, turska ratna mornarica pažljivo prati i šta pod morem rade južni, grčki Kiprani, izjavio je turski admiral.

Otvorene stare rane

Vlada Kipra u Nikoziji optužila je Tursku za „provokaciju“ i prekinula pregovore o ponovnom ujedinjenju ostrva podeljenog još od 1974. Kipar, zajedno sa Grčkom i Egiptom, traži od Turske da odmah prekine svako istraživanje pred Kiprom, a Ankara očigledno i ne pomišlja da ispuni te zahteve.

Grenze Nordzypern Zypern

Granična kontrola na severu Kipra

U tom sporu se ne radi samo o, po svemu sudeći značajnim zalihama gasa i nafte u istočnom Sredozemlju i o lepoj zaradi koja se može očekivati. Turska u tome vidi još jedan pokušaj (grčkog) dela Kipra da se i u tu postavi kao jedini predstavnik čitavog ostrva i da uz pomoć tog novog bogatstva, tursku manjinu na Kipru dovede pred „svršen čin“ u kome će glavnu reč da vodi Nikozija. To Turska ne može da prihvati, izjavio je još u septembru tadašnji turski ministar spoljnih poslova, a sadašnji premijer Ahmet Davutoglu.

Strah od „neprijateljskog saveza“

To je u suštini i jedna od najvažnijih tačaka u pregovorima o ujedinjenju: južni, grčki Kipar jedini je međunarodno priznat i član je Evropske unije pa se zato smatra i pravosnažnim predstavnikom čitave te ostrvske države. Turska, međutim, istrajava u tumačenju da je suverenost Kipra podeljena, baš kao što je linijom razgraničenja podeljeno i ostrvo. Tek kada obe etničke grupe postignu mirovni sporazum, moguće je da se i čitav Kipar upusti u istraživanje i eksploataciju blaga koje je nađeno ispod mora pred ostrvom, smatra Ankara.

Za taj gas i naftu zainteresirani su mnogi pa se tako turski deo Kipra boji stvaranja „neprijateljskog saveza“ koji bi bio usmeren i protiv tzv. „Turske Republike Kipar“ i same Turske. Ipak, jedan visoki predstavnik turske vlade koji je želeo da ostane anoniman priznao je za Dojče vele da bi Ankara radije želela da oba dela Kipra postignu dogovor i da se mirovni proces okonča uspehom. Nedavno pronađeno bogatstvo i ambicije koje ono budi sve to zajedno samo otežavaju, jer eksploatacija nafte „ne ide uz duh mirovnih pregovora“, čuje se iz krugova turske vlade.

Zveckanje oružjem, ali samo malo

Uprkos komandi admirala turske ratne mornarice, čini se da Ankara ipak ne želi da čitav sukob previše eskalira. Turskoj svakako ne treba još jedan „otvoreni front“, jer već ima dovoljno problema u odnosima sa Sirijom, Irakom, ali i sa Izraelom i Egiptom. Eskalacija bi Ankaru odvela u još veću izolaciju i dodatno zakomplikovala njene odnose sa Evropskom unijom.

Zato je turski premijer Ahmed Davutoglu ove sedmice najavio da će već početkom decembra posetiti Atinu gde sa grčkim domaćinima želi da razgovara i o problemu Kipra. Turski mediji bliski tamošnjoj vladi prenose izjave vlade u Ankari da su nove komande ratnoj mornarici „samo rutina“.

Čenap Čakmak, politolikolog sa univerziteta u Eskišehiru smatra da se sve strane trude da spor oko nafte ipak ne pređe određenu granicu. „Svi se trude da ostave otvorenu mogućnost za komunikaciju“, smatra turski profesor. I to uprkos prekidu pregovora o ujedinjenju Kipra.