Turska potcenjuje opasnost od džihadista | Politika | DW | 07.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Turska potcenjuje opasnost od džihadista

Nakon što su američki specijalci ubili Al Bagdadija, turske snage uhapsile su i sestru lidera IS. Sve se to dešavalo na samo nekoliko kilometara od turske granice. Da li vlada u Ankari ignoriše opasnost od IS?

Kada je prošle nedelje američka vlada objavila da su njene specijalne jedinice na severu Sirije ubile vođu teorističke organizacije Islamska država (IS), Abua Bakra al Bagdadija, u mnogim zapadnim zemljama to je izazvalo ogromno olakšanje. Ali u turskoj javnosti, to je otvorilo sledeće pitanje: kako je moguće da je najtraženiji terorista na svetu neopaženo boravio na samo nekoliko kilometara od turske granice?

To je region pod uticajem Ankare. U njemu su stacionirane turske snage bezbednosti i paravojne formacije koje su u savezu sa Ankarom. U tom regionu boravila je i 65-godišnja Al Bagdadijeva sestra, na oko šest kilometara od turske granice. Uhapsili su je pripadnici turskih snaga bezbednosti u blizini sirijskog grada Azara.

Al Bagdadijeva sestra Rasmija

Al Bagdadijeva sestra Rasmija

Da li to znači da je pogranična oblast ka Turskoj idealno utočište za visoko rangirane teroriste Islamske države? Turska javnost je zbunjena zbog toga što ne zna kakvi su odnosi vlade u Ankari i džihadističkih grupa. Još pre nego što je Al Bagdadi eliminisan, opozicija je iznosila optužbe da je Ankara u sirijskom građanskom ratu sarađivala sa IS. Ranjeni borci koji se leče u turskim bolnicama, kao i izveštaji o isporuci oružja Islamskoj državi kod naroda su izazvali nepoverenje. Pri tom u vazduhu stalno lebde optužbe da turska pogranična policija svesno pušta borce IS da prelaze granicu.

Da li je Ankara svesna opasnosti

Novinar i ekspert za terorizam Islamske države Erk Adžarer smatra da je paradoks to što se najtraženiji svetski teroristi nalaze uz samu granicu s Turskom, dok se istovremeno objašnjava da je cilj turske vlade da se zaustavi terorizam na severu Sirije. Pored toga, on kritikuje aljkav odnos prema potencijalnim teroristima, koji bi bez ikakvih problema mogli da uđu u Tursku. „Tokom vojne operacije u Idlibu 3.000 Sirijaca ušlo je u Tursku, a da vlasti nisu ni trepnule“.

Nekadašnji zamenik šefa turske tajne službe MIT, Dževat Ones kaže međutim da je turska vlada sada mnogo aktivnija u borbi protiv terorizma. Turska vlada se bori protiv Al Bagdadija i džihadističkih grupacija „i tursko društvo je u tome podržava“, tvrdi Ones.

On doduše potvrđuje da je turska vlada ranije potcenjivala opasnost od džihadista. „Kada je izbio rat 2011. godine, granice se nisu posebno kontrolisale“. Ones tako podseća da su mnogi teroristi preko Turske prešli u oblasti u kojima se vodio rat. „S pravom je bilo dosta kritika zbog toga što se granice nisu bolje kontrolisale“, kaže on i dodaje da je sada drugačije. To najbolje, smatra, pokazuje operacija „Izvor mira“ (najnovija akcija protiv kurdskih paravojnih jedinica, prim. red).

Bezbednost na kocki

Argumenti kritičara i opozicije ukazuju na to da je delimično neoprezan odnos prema teroristima IS, na kocku stavio bezbednost građana Turske. U tužnom sećanju ostaju teroristički napadi iz 2015. koje su izveli pripadnici IS: samoubilački napad u Surudžu na sirijskoj granici u kojem je ubijeno 34-oro mladih ljudi. Potom u oktobru iste godine, kada je počinjen najteži teroristički napad u istoriji Turske – ispred železničke stanice u Ankari dvojica bombaša-samoubica u smrt su odveli oko 100 ljudi. Tu je takođe i napad u Istanbulu na aerodromu Ataturk iz 2016, pa onda napad na istanbulski noćni klub Reina u novogodišnjoj noći, kao i mnogi drugi napadi koje je IS izveo od 2015. do 2017. godine.

Ubijeni vođa IS Al Bagdadi

Ubijeni vođa IS Al Bagdadi

Kritičari su pak ubeđeni da su neki od tih napada mogli da budu sprečeni, poput onog u Ankari kada je ubijeno 100 ljudi, da su nakon napada u Surudžu „istrage bolje sprovedene“. Nakon napada u Ankari, Surudžu i Dijarbakiru tužioci su zahtevali da se istraži mogućnost saučesništva turske države. „Ali to je odbijeno zbog toga što nije bilo moguće pronaći dovoljno dokaza. Policija i tajne službe nisu dostavile informacije“, kaže pravnica Nuraj Ozdogan iz Advokatske komisije u Ankari.

Islamistička scena cveta

Danas pak izgleda da su turske vlasti bolje pripremljene za opasnost od IS. U najmanju ruku policijske operacije protiv boraca IS poslednjih meseci punile su novinske stupce. Viđene su slike hapšenja u Izmiru, Adani i Istanbulu.

No, u godinama kada se gledalo u stranu, u mnogim turskim gradovima izgrađene su strukture Islamske države – posebno u gradovima Hataj, Adijaman, Gaziantep, Kilis ili Sanilurfa u blizini sirijske granice. Takođe, u glavnom gradu Ankari, kao i u Izmiru i Adani oseća se prisustvo IS i njenih džihadističkih zajednica. Oni samouvereno i javno ispoljavaju svoju džihadističku ideologiju. Na primer, 2015. su se okupile stotine pristalica Islamske države u parku Omerli kod Istanbula i s oduševljenjem slušali propoved Halisa Bajandžuka. Taj poznati propovednik Islamske države otvoreno je pozivao na džihad. Jedan video-snimak propovedi koji je objavljen šokirao je mnoge liberalne Turke. Za njih je to bila slika i prilika kako se tursko društvo mlako odnosi prema terorističkoj organizaciji IS.

Snimak iz vazduha akcije u kojoj je ubijen Al Bagdadi

Snimak iz vazduha akcije u kojoj je ubijen Al Bagdadi

Smrt Abua Bakra al Bagdadija daje nadu da bi Turska mogla da se vrati čistom anti-džihadističkom mentalitetu. Ipak, eksperti su skeptični i upozoravaju na dalju pretnju Islamske države. Bez obzira na to što „ubistvo vođe jedne terorističke organizacije (...) (uzrokuje) slabljenje organizacije, odobravanje ideologije će i dalje živeti u mnogim zemljama. Među njima je i Turska, prognozira ekspert Ones. Pored toga, uslovi za širenje ideologije Islamske države poboljšali su se zbog sirijskog građanskog rata. Trebalo bi dodati i da je u pograničnoj oblasti ka Siriji, zbog masovnog useljavanja došlo do demografskih promena, ali i do ekonomskih problema. A sve to je plodno tlo za džihadiste.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM