Turska okreće leđa EU? | Evropa | DW | 04.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Turska okreće leđa EU?

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan uzburkao je svetsku javnost svojim razmišljanjima o članstvu Turske u „Šangajskoj petorki“ – organizaciji na čijem su čelu Rusija i Kina. Što se krije iza tih najava?

Redžep Tajip Erdogan je u proteklih deset godina, otkad je njegova stranka AKP na vlasti, kršio pokoji tabu i kročio na mnoga „netaknuta“ polja. Na primjer, pogurao je „ekonomski bum“, kakav Turska dosad nije zabeležila i vojsci oduzeo moć. Ali na jednom polju je, do sada, ostao veran kursu svojih prethodnika: cilj učlanjenja u Evropsku uniju nije samo preuzeo, već ga je nekoliko godina punom parom sledio.

Sada je turski premijer u jednom televizijskom intervjuu taj osnovni element turske spoljne politike prikazao kao nešto bez čega se i može i ukazao na novo usmerenje. Objasnio je, naime, da je zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina za prijem Turske u „Šangajsku petorku“, organizaciju koja za Rusiju, Kinu i još nekoliko srednjoazijskih država predstavlja platformu za ekonomsku i vojnu saradnju. „Onda ćemo Evropskoj uniji reći: doviđenja“, dodao je Erdogan sa osmehom.

Zajedničke vrednosti sa diktaturama?

Redžep Tajip Erdgoan

Redžep Tajip Erdgoan

Samo nekoliko dana nakon tih najava, pokazalo se da se Erdogan nije šalio. Tursko ministarstvo spoljnih poslova, saopštilo je da zemlja želi da podigne svoj status u toj organizaciji sa „dijaloškog partnera“ na „posmatrača“.

Erdoganovi kritičari u Turskoj dižu uzbunu. Zbog kritičnog raspoloženja prema EU u zemlji, Erdogan podilazi građanima koji tako razmišljaju, bez da je prethodno uopšte razmotrio posledice promene smera od EU prema „Šangajskoj petorci“, napisao je kolumnista Semih Idiz u listu „Hurijet“. U listu „Bugun“, Idizova kolegica Gulaj Gokturk postavlja pitanje „koje je to zajedničke vrednosti Erdogan, molim lepo, uočio između Turske i 'diktatorski uređenih' članica šangajske grupe?!“

EU razočaranje i novo samopouzdanje

Erdogan je sa svojim najavama zaista u skladu s raspoloženjem turskih birača, među kojima je, u međuvremenu, 66 odsto protiv nastavka evrointegracija. U naredne dve godine, u Turskoj održavaju lokalni, parlamentarni i predsednički izbori, na kojima Erdogan želi da pobedi. No, predizborna kampanja nije jedini motiv za premijerova razmišljanja o preusmeravanju zemlje.

Erdoganove reči predstavljaju duboko razočaranje Turaka zbog odbijajućeg stava Evropske unije, smatra turski politikolog i poznavalac Erdoganove politike Javuz Bajdar. Nova inicijativa premijera pokazuje frustraciju zbog toga što Evropa jednu članicu G-20 i šesnaestu po jačini ekonomiju u svetu, tretira „kao zemlju druge klase i gubavca“, napisao je taj politikolog u listu „Hufington post“.

Samopouzdanje regionalne sile Turske raste. Osim toga, zemlja sve više, s obzirom i na sve manju trgovinsku razmenu sa Evropom, stavlja pod znak pitanja centralni značaj koji Evropska unija zauzima u njenoj spoljnoj politici.

Francuska signalizira novi stav EU

Turske zastave iza spomenika neznanom junaku u Ankari

Turske zastave iza spomenika neznanom junaku u Ankari

Ono što je sigurno, jeste da je proces približavanja Evropskoj uniji, koji je započeo s velikim nadama, za većinu turskih birača i političara postao gorko razočaranje. Već godinama Turci iz Evrope moraju da slušaju da nikada neće biti primljeni u EU, da neće biti deo Evrope. E pa onda i nećemo, glasi Erdoganova poruka Briselu.

Tokom 50 godina od okončanja pristupnog ugovora Turske sa tadašnjom Evropskom ekonomskom zajednicom, bilo je dosta uspona i padova u odnosima između EU i Turske, pa bi tako i sada moglo neočekivano doći do uspona. Nekoliko dana nakon Erdoganovih izjava o „Šangajskoj petorki“ upravo je Francuska, dosadašnji glavni kočničar turskog pristupa EU, signalizirala odustajanje od svog strogog stava. To bi turskom EU-procesu moglo da udahne novi život, tako da će „Šangajska petorka“ možda ipak ostati pred vratima Turske.

Autori: Tomas Zajbert / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković