1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaTurska

Turska: 100 godina demokratije sa usponima i padovima

6. januar 2023.

Turska 2023. godine proslavlja svoju 100. godišnjicu. Ove godine 18. juna ta zemlja bira novog predsednika. Uloga Ankare kao posrednika u ratu u Ukrajini mogla bi Turskoj doneti diplomatske plodove i u ovoj godini.

https://p.dw.com/p/4Lol4
BG Vollmond | Türkei, Istanbul
Foto: Ali Atmaca/AA/picture alliance

Republika Turska osnovana je pre 100 godina. Od tada je zemlja doživela tranziciju sa jednopartijskog na višepartijski sistem, vojni udar 1960. skoro deceniju uličnih borbi 1970-ih, nakon čega je usledio još jedan državni udar i mnoge nestabilne koalicione vlade 1990-ih. A 2002. je na vlast došla islamistička partija.

Turska država, koja se zasniva na zapadnim idealima kao što su demokratija, jednakost, vladavina prava i sekularizam, preživela je sve ove manje i veće zastoje. Ali, koliko su otporne demokratske institucije na njen 100. rođendan?

Razočaranje nakon obećavajućeg početka

Pod vođstvom Redžepa Tajipa Erdogana, Turska se sve više okretala ka istoku. Sve više se fokusirala na islamske vrednosti, pronašla nove prijatelje i saveznike u arapskom svetu i podržavala vojne akcije, između ostalog u Somaliji i Kataru, gde je tursko prisustvo bilo dobrodošlo.

Sinam Adar, stručnjak za Tursku u Centru za primenjene turske studije (CATS) u Berlinu, ima prilično negativno viđenje razvoja zemlje pod Erdoganom. „Turska je danas odličan primer sve autoritarnije prakse. Od kasnih 2000-ih, zemlja se postepeno udaljavala od vladavine prava i podele vlasti."

S obzirom na prvobitno obećavajući početak, Adar kaže: „Posle skoro sedam decenija iskustva sa višestranačkim izborima i integracijom u zapadne institucionalne strukture, propast turske demokratije je verovatno jedan od najkatastrofalnijih primera globalnog trenda."

Islam dobija politički uticaj

Jedan od temelja uspostavljanja republike bio je sekularizam, ili laicizam - koncept zasnovan na francuskom modelu striktnog razdvajanja vjere i države. Osmanski kalifat je ukinut 1924. manje od godinu dana nakon uspostavljanja republike. Umesto toga, stvoren je Dijanet, odnosno Direkcija za verska pitanja, da bi državi dala veću kontrolu nad političkim uticajem islama.Ekspertkinja Adar naglašava da je od osnivanja republike "uvek postojala tanka linija" između religije i politike. Ali u godinama vladavine Erdoganove AKP došlo je do jasne promene. Može se govoriti o „jasnom trendu postepenog širenja islama u javni život", posebno u poslednjih deset godina.

Erdogan i vođa Dijaneta  Ali Erbas
Erdogan i vođa Dijaneta Ali ErbasFoto: Murad Sezer/REUTERS

Adar objašnjava da je Dijanet postao ključni politički igrač pod vladom AKP. „Dijanet ima više moći nego ikada ranije, sa sve većim političkim uticajem i stalno rastućim resursima. Ova institucija je odigrala ključnu ulogu, posebno nakon neuspelog pokušaja državnog udara 2016. Ona širi narativ da vladajuće elite u Turskoj pod Erdoganovim vođstvom, brani prave i nacionalne vrednosti zemlje, kao i njen teritorijalni integritet".

Može li Erdogan da izgubi izbore?

Turska 18. juna 2023. bira predsednika. U nekim anketama izgleda kao da bi Erdogan mogao da izgubi izbore ako opozicija uspe da se kandiduje sa zajedničkim kandidatom.

Suprotno raširenom verovanju čak i u samoj Turskoj, zemlja ima funkcionalne demokratske institucije koje u određenoj meri omogućavaju slobodne i poštene izbore. Postojao je tračak nade za one koji žele drugačiju vlast 2019.: na lokalnim izborima opozicioni kandidati pobedili su kandidate AKP u dva najveća turska grada, Istanbulu i Ankari.

pročitajte još: Zatvor za opozicionog gradonačelnika Istanbula

Dakle, kakve su šanse za promenu? Pošteni izbori su ključni za promenu vlasti. „Da bi pobedili na izborima", kaže Adar, opozicija prvo mora da obezbedi da stvari idu kako treba na glasačkoj kutiji.

Šta Tursku čeka u budućnosti?

2023. je ključna godina i za samu Tursku i za odnose Turske sa EU, kaže Džigdem Nas, generalna sekretarka Fondacije za ekonomski razvoj u Istanbulu, jednog od vodećih istraživačkih centara za tursko-evropske odnose.

"Ukoliko opozicija pobedi, onda će njihov glavni fokus biti na povratku parlamentarnoj demokratiji, a takav proces će uključivati i agendu demokratizacije. U takvom scenariju, moglo bi se očekivati oživljavanje EU perspektive za Tursku", kaže ona i dodaje da ipak treba ostati realan.

„Ako ne dođe do stvarnih promena u planovima Turske za pristupanje EU, onda će se promeniti priroda odnosa. Čak i tada, Turska će ostati deo šire evropske arhitekture i ključni faktor za evropsku bezbednost", rekla je Nas.

A pošto se ne nazire kraj agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine, uloga Ankare kao posrednika, u kojoj je već imala neke uspehe, mogla bi Turskoj doneti diplomatske plodove i u ovoj godini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.