Turneja Orhana Pamuka po Nemačkoj

Generacije i generacije upravnika Nemačke drame u Hamburgu sanjaju o tome da napune gledalište najvećeg nemačkog pozorišta sa 1200 mesta. Turskom piscu Orhanu Pamuku je to uspelo prošle nedelje. Gledalište je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta iako je veče bilo dijametralno različito od onoga što su očekivali pojedini gledaoci. Mnogi su došli ne bi li nešto saznali o otkazivanju Pamukove turneje u februaru. Drugi su došli da čuju njegovo mišljenje o aktuelnom političkom haosu na turskoj političkoj sceni. O svemu tome turski književnik nije rekao ni reči..... Naravno da je razumljivo što Pamuk ne želi da igra ulogu tragičnog junaka. U januaru je na ulici ubijen njegov prijatelj, jermenski novinar Hrant Dink. Uhapšeni počinioci ovog ubistva su pred uključenim kamerama uputili Pamuku opomenu da se urazumi. Opomena se odnosila na intervju u kome je ovaj Nobelovac rekao da je u Turskoj ubijeno 30 hiljada Kurda i milion Jeremena i da o tome niko neće da govori, te stoga mora to da učini on lično. Od trenutaka kada je to rekao Pamukov život je ugrožen.... medjutim u Hamburgu o o tome nije bilo reči.

Bilo je reči o mnogo veselijoj temi.novom Pamukovom romanu, "Istanbul” koju je za nemačko tržište izdala izdavačka kuća Mihaela Krigera.

” To što sam rodjen u Istanbulu, u pepelu i ruševinama propalog carstva, siromašan i tužan, ponekad sam doživljavao kao manu. Medjutim, neki unutrašnji glas mi je govorio da to ipak nije mana, nego blagoslov,"

kaže Mihael Kriger. Naravno, blagoslov zato što je Orhan Pamuk iz ovih i ovakvih životnih okolnosti izvukao očaravajući oblik humora.

Naime, u autobiografskoj knjizi autor povezuje istoriju grada i istoriju svoje porodice. Dve istorije - dva raspda. Upravo zato, neka vrsta melanholije zauzima važno mesto u ovoj knjizi i u životu autora. I ne samo u njegovom životu. Ova vrsta melanholije nije vrsta individualne tuge nego se radi o skoro opštoj pojavi u Istanbulu. O tome Orahn Pamuk kaže:

"To kolektivno osećanje je posledica neke vrste gubitka. Gubitka Osmanlijskog carstva, nekadašnjeg bogatstva. Radi se o životu na granici sa Zapadom. Sa druge strane su bogate države a sa ove strane smo mi siromašni.”

Melanholija provejava Orhanovom knjigom poput ledene magle.

No, na kraju književne večeri nobelovac je ipak odgovorio na političko pitanje. Upitan da li smatra nekom vrstom ograničenja činjenicu što mu je stavljena etiketa graditelja mostova izmedju Orijenta i Oksidenta Pamuk je odgovrio:

"Nije to moj posao. Medjutim, ipak odgovaram na ovo pitanje zato što ne želim da Istok i Zapad žive u svadji. Ja pripadam i jednima i drugima.”