Tunis ide posebnim putem
6. septembar 2012.
Jad Ben Ahur nije verovao kada je 14. januara 2011. godine čuo da je bivši predsednik Zine El Abidin Ben Ali napustio Tunis. Nije mogao da veruje da je diktator napustio zemlju, nakon 23 godine despotizma. Nekoliko dana posle toga, taj pravnik je imenovan za predsednika ekspertske komisije koja je u Tunisu trebalo da sprovede političke reforme. U novi posao ušao je sa velikim entuzijazmom i nadom da će demokratija u Tunisu brzo zavladati: „To je bila spontana revolucija bez harizmatičnog vođe. Pobunu se predvodili mladi koji su zahtevali demokratiju, slobodu i modernizaciju. Revolucija je pokazala da demokratija nije zapadni izum jer je ovde sprovedena bez mešanja spolja“, kaže Ahur.
Raskid sa prošlošću
Prvobitno su Ben Ahur i njegov ekspertski tim imali u planu da revidiraju stari ustav Tunisa. Međutim, pritisak građana je bio veliki i pokazao je da je neophodan novi pravni poredak. Demonstranti su zahtevali raskid sa prošlošću. Prelazna vlada je to odobrila i u oktobru 2011. godine Tunižani su na prvim slobodnim izborima izabrali Ustavotvornu skupštinu koja, međutim, nije sarađivala sa ekspertskom komisijom Ben Ahura. Novi ustav će biti gotov verovatno pre proleća. Ben Ahurova osećanja tim povodom variraju između optimizma i frustracije: „Prvi koraci u demokratskom životu ne moraju uvek biti uspešni. Mi ne živimo u evropskoj zemlji sa demokratskom tradicijom. Mi počinjemo do početka.“
Proturanje verskih programa
Osamnaest meseci nakon događaja iz januara 2011, Ben Ahur ne poseduje više početni entuzijazam. Nakon revolucije, politička scena u Tunisu je radikalno rekonstruisana. Leve i konzervativne snage vrše pritisak. Čak su i stručnjaci poput Ben Ahura ponekad iznenađeni događajima. U višestranačkoj, prelaznoj vlada dominira islamistička Enada. Ta stranka pokušava da proturi svoj verski program po svaku cenu, kaže Ben Ahur, i to bez obzira na činjenicu da nije učestvovala u revoluciji: „Rezultati izbora nemaju nikakve veze sa porukom i duhom revolucije. Tokom protesta nije bilo ni jednog jedinog verskog slogana. Nadam se da će neki sjajni ljudi, kakvih u stranci ima, osnovati demokratsku islamsku stranku“. Ben Ahur smatra da demokratija i islam mogu da se uklope i ne želi da prestane da veruje da će njegova domovina Tunis uspeti da izdrži na svom posebnom putu.
Autorke: Sara Merš / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković