1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Troškovi doseljavanja u Nemačku

Andreas Beker23. avgust 2016.

Onaj ko želi da izračuna koliko će troškovi doseljavanja izbeglica opteretiti budžete u Nemačkoj, moraće da potraži kredibilne podatke. Međutim, upravo takvih podataka nedostaje.

https://p.dw.com/p/1JnJX
Deutschland Registrierung von Flüchtlingen
Foto: picture-alliance/dpa/A. Weigel

Broj izbeglica

Čak se ni broj izbeglica u Nemačkoj tačno ne zna. Između početka septembra 2015. i kraja jula 2016. u sistemu EASY registrovano je 900.623 ljudi. EASY je skraćenica za „Erstverteilung der Asylbegehrenden“ – u prijevodu: prvo raspoređivanje onih koji žele azil.

Ipak, ti podaci nisu pouzdani jer se ljudi registruju anonimno, bez imena ili broja pasoša. Zato se „ne mogu isključiti pogrešne ili duple registracije“, navodi za DW jedna portparolka nemačkog Saveznog ureda za migracije i izbeglice (BAMF). „Nažalost nije moguće reći koliko tih registrovanih osoba još boravi u Nemačkoj, jer se ne beleže podaci koji se odnose na identitet osobe.“

Ono što je sigurno jeste da u međuvremenu u Nemačku stiže manje izbeglica i migranata. U junu 2016. godine je u sistemu EASY registrovano 16.300 osoba, u januaru ih je bilo još 91.600.

Ipak, raste broj zahteva za azil jer preopterećena uprava ne uspeva da dovoljno brzo obradi zahteve. Prema podacima BAMF-a, prošle godine je 441.899 osoba predalo prvi zahtev za azil, ove godine ih je do kraja jula bilo 468.792. Tek će se videti koliko njih će ostati u Nemačkoj. Protekle godine je procenat uvažavanja zahteva za azil iznosila skoro 50 odsto, a ove godine više od 60 odsto.

Procena troškova

O izbeglicama se mora voditi briga, one moraju da budu smeštene negdje, snabdevene i mora im se obezbediti školovanje. U brojnim studijama raznih nemačkih instituta, pokušano je da se procene troškovi svega toga. Većina tih studija troškove po izbeglici na godišnjem nivou procenjuje na između 12.000 i 20.000 evra. U zavisnosti od istraživačkih metoda i scenarija, postoje velike razlike u procenama.

Na osnovu tih i sopstvenih procena, nemačko Ministarstvo finansija ukupne troškove države za period od 2016. do 2020. procenjuje na 99,8 milijardi evra, dakle oko 20 milijardi evra godišnje. Ta procena je nešto viša nego u maju ove godine kad je Berlin još računao s 94 milijarde evra. Razlog za to jeste da je „država pokrajinama i opštinama od tada obećala dalju pomoć, između ostalog za preuzimanje troškova za smeštaj priznatih azilanata, za integracionu paušalu i za dodatna sredstva za izgradnju stanova“, kaže jedan portparol Ministarstva finansija na upit DW.

Ove godine država pokrajinama i opštinama plaća 6,9 milijardi evra kao „neposredno rasterećenje“. To je ujedno najveća svota koja će se odjednom isplatiti za potrebe integracije azilanata. U budućnosti bi, prema tim planovima, trebalo da dobiju na važnosti socijalne usluge koje imaju za cilj da se pruži podrška ljudima bez posla.

Deutschland Bundesamt für Migration und Flüchtlinge in Nürnberg
Savezni ured za migracije i izbeglice NemačkeFoto: picture-alliance/dpa/D. Karmann

Troškovi ili investicije?

Sporno je, međutim, da li ti izdaci predstavljaju teret. Jer, na kraju deo tog novca ponovo stiže u državne kase. Samo BMF je broj svojih stalno zaposlenih u roku od dvanaest meseci s 3.000 udvostručio na 6.000 ljudi. Pokrajine su, osim toga, uspostavile više od 15.000 novih zanatskih mesta za izbeglice, kako navodi magazin „Virtšaftsvohe“. Potrebno je ukupno 25.000 nastavnika na opšteobrazovnim školama i zanatskim školama, osim toga 14.000 vaspitača u vrtićima i hiljade socijalnih radnika i psihologa.

I u drugim branšama može se uočiti porast potražnje, prema navodima Instituta za tržište rada i istraživanja poslovnih branši (IAB): „U građevinarstvu unutrašnjem uređenju i visokogradnji, kod vanškolskih nastavnih aktivnosti i nastavnika jezika, policajaca, socijalnih radnika i službenika u javnoj upravi."

Ti zadaci oko integracije i obrazovanja izbeglica ne bi trebalo da se shvate samo kao troškovi, već kao investicije, kaže u izjavi za Dojlandradio Kristijan Proano, profesor makroekonomije na univerzitetu u Bambergu: „Te investicije bi mogle u budućnosti da povećaju ekonomski rast u Nemačkoj i istovremeno rasterete socijalne fondove.“

Taj stav odražava i dugoročno posmatranje koje je sproveo Centar za evropska ekonomska istraživanja (ZEW): ukoliko se procesi integracije i traženja posla budu odvijali najbolje moguće, onda državne kase u roku od dve decenije mogu da očekuju višak prihoda od 20 milijardi evra. U nepovoljnom slučaju, preti opterećenje od oko 400 milijardi evra.

Obrazovanje

Veliko pitanje je koliko izbeglica će u dogledno vreme naći posao i moći sebe i svoje porodice da prehrani. Što bolje poznaju jezik i što su obrazovaniji, to je veća šansa da neka izbeglica neće biti trajno zavisna od državne pomoći. Od onih izbeglica koje su protekle godine zatražile azil, samo dva odsto ima znanje nemačkog jezika, pokazalo je jedno istraživanje BAMF-a.

O obrazovnom nivou tih ljudi se, međutim, malo zna. „Reprezentativnih podataka o školskoj i stručnoj kvalifikaciji svih potražilaca azila i izbeglica trenutno nema“, navodi se u izveštaju IAB iz jula ove godine.

Ipak, u junu je 300.000 ljudi koji su kao izbeglice došli u Nemačku registrovano kao nezaposleno i u potrazi za poslom. Četvrtina tih ljudi ima maturu ili sličan stepen školovanja, a druga četvrtina nema nikakve škole, navodi IAB.

Zaključak tog istraživanja glasi da većina tih ljudi u najboljem slučaju može da radi kao pomoćni radnik ili zanatlija. S druge strane, u tom izveštaju se takođe navodi i da postoji „ogroman obrazovni potencijal“, jer je većina izbeglica još relativno mlada. Više od polovine ljudi koji su u Nemačkoj ove godine predali zahtev za azil, mlađa je od 25 godina.

Tržište rada

Velika nemačka preduzeća su u jesen 2015. najavila da žele uposliti i obučiti izbeglice. Ali uspešne priče su do sada retke. Trideset najvrednijih nemačkih firmi , koje ukupno zapošljavaju 3,5 miliona ljudi, do kraja juna su primile samo 54 izbeglice, istražio je „Frankfurter algemajne cajtung“. Pedeset njih zaposleno je u Nemačkim poštama (Deutsche Post), navodi taj list.

Nešto bolja situacija je kod firmi koje su pokrenule inicijativu „Mi zajedno“, a koja broji više od sto preduzeća. Te firme mogu se pohvaliti brojkom od 449 stalno zaposlenih i 534 zanatskih mesta za izbeglice, osim toga angažovale su 1.800 praktikanata, ističe se iz inicijative.

Prema najnovijim podacima nemačke Agencije za zapošljavanje, 136.000 azilanata do sada je pronašlo posao u Nemačkoj, što je oko 30.000 više nego godinu dana ranije. Većina tih ljudi je, međutim, u Nemačku stigla pre velikog izbegličkog talasa u leto 2015. godine.

U proseku prođe 22 meseca dok mlade izbeglice započnu izučavanje zanata, pokazala je anketa koju je sprovela Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK). Nemačka vlada računa s tim da će broj nezaposlenih u Nemačkoj s trenutnih 2,7 miliona, porasti na više od tri miliona 2020. godine.

Finansiranje

Koliko god nesigurni podaci bili o broju izbeglica, odnosno azilanata, utoliko je jedna stvar sigurna: što se manje novca izdvoji za integraciju, obrazovanje i kvalifikacije, utoliko skuplje će to sve da košta poreskog obveznika. To je „trka protiv vremena“, veruje ekonomista Kristijan Proano. „Bolje je da se sad izdvoji nešto više novca, nego da usledi nerviranje za deset ili 20 godina.“

Ostaje pitanje kako da se sve to finansira. Ministar finansija je još uvek uveren da se troškove može pokriti bez kraćenja na drugim mestima ili povećanja poreza, zato što je ekonomska situacija trenutno dobra. Ukoliko se po tom pitanju nešto promeni, debata o izbeglicama bi mogla još više da se zaoštri.