Trnovit put do vize za Nemačku | Evropa | DW | 26.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Trnovit put do vize za Nemačku

Veliki broj ljudi sa Balkana želi da napusti svoje zemlje i da bolji život potraži na nekom drugom mestu. Nemačka je jedna od najpoželjnijih destinacija. Do posla, čini se, nije teško doći, ali do viza jeste.

Pogledajte video 02:25

Lako do posla u Nemačkoj?

„Iako sam već upola na putu za drugu državu, ne mogu da završim ovu nemačku priču...“, stoji na profilu „Idemo u Njemačku“, koji okuplja građane iz Bosne i Hercegovine koji svoj život planiraju da nastave u Nemačkoj. Ta Fejsbuk-grupa okuplja više od 57.000 ljudi koji sebe više ne vide u BiH. A to je samo deo onih koji slično razmišljaju i pokušavaju.

U toj grupi ljudi su jedinstveni, ne dele se po ovom ili onom principu – nacionalnom, verskom ili političkom opredeljenju. Zajednički im je cilj Nemačka, ali i problem s kojim se na putu ka tom cilju susreću – predugo čekanje na termine za dobijanje radnih dozvola/viza.

„S obzirom na to da se termini u Ambasadi Nemačke u Sarajevu katastrofalno sporo dodeljuju, ljudima koji su pronašli poslodavca u Nemačkoj i imaju potpisane ugovore o radu ti ugovori se sve češće otkazuju jer ljudi ne mogu da odu da rade u Nemačku bez vize, odnosno, poslodavci jednostavno ne žele i ne mogu da čekaju na procedure u ambasadi“, kaže za DW jedan čovek iz Krajine koji traži dozvolu.

„Supruga i ja pronašli smo poslodavca, potpisali ugovor i početak rada nam je za nekih mesec dana. Međutim, prema sadašnjem stanju, termin za vizu mogu da očekujem u novembru ili decembru, iako sam se registrovao u junu 2017. godine! Bojim se da će poslodavac da mi poništi ugovor, jer sam mu već najavio da nema šanse da počnem da radim prema ugovoru zato što nisam dobio termin u ambasadi. Ne smem ni da pomenem da termin očekujem krajem godine“, kaže naš sagovornik iz Krajine.

Našoj redakciji javili su se brojni ljudi s identičnim problemom. U istom su stanju – očajni, ogorčeni, preplašeni. Svoje probleme rado iznose, pokazuju dokumenta, mole za pomoć, ali insistiraju na anonimnosti, s obzirom na to da egzistencija mnogih od njih još uvek zavisi od nekog poslodavca u BiH, a boje se i da bi njihove kritike na račun nemačke administracije mogle da imaju loše posledice po njihove zahteve za radne vize.

Bez pritiska na ambasadu!

Sagovornik iz Banjaluke je pre godinu dana dobio posao IT-specijaliste u firmi „Zalando“ u Berlinu. Ugovor za posao, odnosno zanimanje koje je izlistano kao deficitarno na tzv. Positivnoj listi nemačkog Biroa za zapošljavanje (Agentur fur Arbeit) dobio je na neodređeno vreme, uz šestomesečni probni rad. Odmah se obratio ambasadi Nemačke u Sarajevu za termin za radnu dozvolu. Ali termin se stalno pomerao, kao i molbe nemačkoj firmi za odlaganje početka radnog odnosa.

Prema njegovim rečima, predstavnici firme iz Berlina početkom godine direktno su kontaktirali nemačku ambasadu u Sarajevu, gde im je skrenuta pažnja da više ne zovu jer je to „pokušaj vršenja pritiska na rad Ambasade“. „Zalando“ je na svog potencijalnog IT-stručnjaka iz BiH čekao do početka maja ove godine, nakon čega su ga obavestili da raskidaju ugovor, koji, zapravo, nikada nije ni zaživeo.

Bosnien und Herzegowina Deutsche Botschaft in Sarajevo | Dokument

Propali ugovor sa „Zalandom“

Nemačka ambasada u Sarajevu nije pokazala volju da se javno izjasni o problemu. Pitanja upućena njima prosledili su nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, odričući se odgovornosti za probleme čekanja na termine za radnu vizu, koji, u nekim slučajevima, traju i po 18 meseci. Prema nezvaničnim informacijama, zbog velikih gužvi, ambasada u Sarajevu zatražila je i dobila pomoć – odnosno dodatne službenike na poslovima izdavanja viza – dva nemačka i dva lokalna.

Ogroman porast zahteva

„Nakon što su početkom 2016. godine usvojeni amandmani u smislu olakšica pri zapošljavanju, zabeležen je ogroman porast zahteva za vize u zemljama Zapadnog Balkana. Samo tokom 2017. godine, Odeljenje za vize u ambasadi u Sarajevu obradilo je više od 17.000 takvih zahteva. Na taj način se Sarajevo, baš kao i Priština i Beograd, ubraja među deset gradova na svetu u kojima se beleži najviše zahteva za vize za Nemačku“, navodi se u pisanom odgovoru DW-u nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

U Ministarstvu takođe tvrde da je broj osoblja, kao i radno vreme konzularnih odeljenja u zemljama Zapadnog Balkana – dakle i u BiH – maksimalno produženo, ali da ni to nije dovoljno da bi se pravovremeno odgovorilo na sve zahteve.

„U svakom slučaju, vreme čekanja na termine za vizu za radnike nižih kvalifikacija, kao na primer u građevinskom ili ugostiteljskom sektoru, duže je od godinu dana, što nije zadovoljavajuće“, priznaju u Ministarstvu.

S diplomom u skladište

Zbog predugog čekanja odužile su se nade i očekivanja još jednog Banjalučanina. Iako fakultetski obrazovan, u maju prošle godine prihvatio je posao u jednoj firmi koja se bavi skladištenjem robe u Rozenhajmu u Bavarskoj. „Zbog nemogućnosti pronalaska posla u struci, zbog mnogih nelogičnosti u sistemu BiH, odlučio sam da napustim porodicu, devojku, prijatelje kako bih napokon sredio finansijsku konstrukciju i uopšte našao normalan posao, posao gde bih bio prijavljen, imao zdravstveno osiguranje, novac dobijao na račun u banci, a ne u koverti na ruke, izbegao mobing i manipulacije poslodavaca“, kaže on za DW.

Saglasnost, tzv. „Zusstimung“ od nemačkog Biroa za zapošljavanje je dobio, radnu vizu još uvek nije. Nemački poslodavac imao je razumevanja i strpljenja, sve do februara ove godine. Nadu ne gubi, aplicira za posao u Mekdonaldsu, potpisuje ugovor, ali nakon nekoliko meseci čekanja i ta opcija otpada. Bez obzira na sve, naš sagovornik iz Banjaluke ostaje istrajan i uspeva da obezbedi  novi ugovor. Nada se da će biti po narodnom – „treća sreća“, i da će do oktobra dobiti radnu vizu i otići u Nemačku.

Symbolbild Bosnischer Pass

Bez vize u pasošu nikuda

Vizu za rad u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, u okolini Minhena, već više od godinu dana očekuje i Sarajlija, čija supruga je imala više sreće, pa je kao medicinski tehničar, po skraćenoj proceduri, u Nemačkoj dobila posao pre nešto više od pola godine. Kako kaže za DW, aplicirao je za vizu kad i supruga, ali razlika je u tome što je ona kvalifikovani medicinski radnik, a on bi radio kao pomoćni medicinski tehničar. Čekajući vizu, nada se da će uskoro potpisati treći ugovor za pomoćnog medicinskog tehničara, budući da je jedan od preduslova za izdavanje radne vize ugovor o zaposlenju u Nemačkoj, koji ne sme da bude stariji od šest meseci, što je nemoguće ostvariti imajući u vidu dužinu čekanja na termine u ambasadi.

U Nemačku za dobro dece

U svakom slučaju, medicinski radnici – pritom se misli na medicinske tehničare, kako objašnjavaju u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke – u nešto su povoljnijem položaju s obzirom na sporazum između biroa za zapošljavanje BiH i Nemačke, a u vezi zapošljavanja medicinskih tehničara.

Zanimanje medicinskog tehničara će možda pomoći mladom bračnom paru iz Sarajeva da uskoro ode za Nemačku, zajedno sa dvoje male dece. Na vizu čekaju nešto „kraće“ – od oktobra prošle godine. Suprug već godinama radi u transportu i logistici, a sličan posao ponuđen mu je i u Nemačkoj. Objašnjavaju zašto žele da napuste rodnu zemlju, s čime bi se složili mnogi, bez obzira kako se zovu, kojoj veri, naciji ili političkoj opciji pripadaju:

„Odlučili smo da potražimo nešto bolje iz više razloga. Pre svega, to je dvoje male dece i zbog njih, njihove budućnosti, želimo da napustimo BiH. Naravno, tu su i finansijska i politička situacija u Bosni i Hercegovini“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Pogledajte video 02:26

Kako legalno doći do posla u Nemačkoj?

DW.COM

Audio i video