„Trka u naoružanju“ – Srbija protiv suseda iz NATO | Izbor iz štampe | DW | 31.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

„Trka u naoružanju“ – Srbija protiv suseda iz NATO

Nemački Velt analizira „trku u naoružanju“ na Balkanu i u istočnoj Evropi. NATO jača, a Rusija parira – preko Srbije. „Kako su Srbi ekonomski slabiji od članica EU iz regiona, Moskva im poklanja oružje“, navodi list.

Ruski tenkovi T-72 blizu Simferopolja na Krimu

Ruski tenkovi T-72

„Borbena gotovost“ Srbije je ojačana – tako je predsednik Aleksadar Vučić opisao isporuku po trideset oklopnih vozila BRDM-2 i modernizovanih tenkova T-72 iz Rusije. „Vest vraća u fokus težnje Srbije da modernizuje svoju vojsku i uz to izgradi sopstvenu funkcionalnu industriju oružja“, piše o tome nemački list Velt.

„To je potencijalno eksplozivno – jer Srbija se u oslanja na Rusiju, zemlju koja je u Ukrajini pokazala rešenost da oružanim nasiljem proširi svoju zonu uticaja“, piše u tom tekstu Boris Kalnoki, dopisnik Velta iz Budimpešte.

On podseća da je Srbija „pod tadašnjim diktatorom Slobodanom Miloševićem“ vodila ratove „protiv Hrvatske i Kosova, a u bosanskom ratu pomogla tamošnjim Srbima“. „Kada se to zna, posebno preteće zvuči najava srpske Vlade da će u slučaju nužde napasti Kosovo, ako ta zemlja stvori sopstvenu armiju“, piše Kalnoki, ne navodeći na koju „najavu srpske Vlade“ misli.

Autor navodi da je parlament u Prištini u decembru doneo odluku o formiranju vojske „između ostalog i zato što se Srbija naoružava“.

NATO jača, Rusija parira

„To je deo opšteg naoružavanja u istočnoj i centralnoj Evropi. Posebno nove članice EU, od Poljske, preko Mađarske, do Bugarske, ubrzano modernizuju svoje beznadežno zastarele arsenale iz sovjetskih vremena“, piše Kalnoki i posebno ističe primer Poljske.

Varšava je podigla vojni budžet na dvanaest milijardi dolara godišnje čime je jedna od retkih članica NATO koja izdvaja zacrtanih dva odsto BDP za odbranu. „Do 2030. Varšava čak želi da prebaci ovu vrednost i izdvoji 2,5 odsto BDP za naoružanje, posebno za super moderne – i super skupe – američke avione F-35 sa stelt tehnologijom“, dodaje se u tekstu.

Drastično su povećani budžeti Mađarske i Rumunije, a „Hrvatska bi što pre da kupi američke avione F-16 kako bi zamenila zastarele MiG 21“.

„Kako to znači jačanje NATO u regionu, nije iznenađujuće što Rusija parira. Dok NATO u bivšoj Jugoslaviji računa pre svega na Albaniju, Kosovo i Hrvatsku, dotle se Rusija koncentriše na Srbiju i Republiku Srpsku, srpski entitet u Bosni. SAD na Kosovu imaju jednu od svojih najvećih vojnih baza – Kamp Bondstil. Rusija želi da u bosanskoj srpskoj republici napravi svoju vojnu bazu“, piše Kalnoki.

Svečana tribina na vojnoj paradi u Nišu u maju 2019.

Svečana tribina na vojnoj paradi u Nišu u maju 2019.

„Kako su Srbi ekonomski slabiji od članica EU iz regiona, Moskva im poklanja oružje: Srbija dobija, osim pomenutih tenkova, šest borbenih aviona tipa MiG 29, Belorusija je dala još osam. Poslednja isporuka bila je u februaru ove godine. Srbija će imati – kada modernizacija aviona bude gotova – najjače vazdušne snage u regionu.“

Dodaje se da „pokloni“ ipak koštaju – prema pisanju beogradskih medija, modernizacija aviona košta oko 185 miliona dolara.

SAD izgleda otvorene za razmenu teritorija

„Nova trka u naoružanju je pomešana sa političkim sukobima. Albanija i Kosovo su dogovorili carinsku uniju i privredno srastaju. U Srbiji se to tumači kao pokušaj stvaranja 'Velike Albanije' – to je pojam kojim albanska Vlada često provocira“, piše dalje u Veltu.

-pročitajte još: Opet ide Srbin u vojnike?

Autor navodi da još postoji ideja Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija o „razmeni teritorija“. „To bi moglo da dovede do domino-efekta – recimo do podele Bosne uz pripajanje njenih hrvatskih i srpskih delova svojim matičnim zemljama. Ili čak do raspada Makedonije gde takođe živi puno Albanaca“, dodaje se u tekstu.

Kalnoki konstatuje da EU pokušava da skloni sa stola takve ideje „pune konfliktnog potencijala“. „No Sjedinjene Države su izgleda otvorene za razmenu teritorija ako to dugoročno donosi stabilnost. Dakle, stvar još nije sklonjena sa dnevnog reda.“

„Jedno je sigurno: što se više aktera naoružava, to opasniji postaju politički konflikti u regionu“, zaključuje Boris Kalnoki u tekstu za Velt.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android