Trka na Mars tek počinje
23. jul 2020.
Hiljadu kilograma teško vozilo namenjeno kretanju po površini Marsa zove se Perseverance – istrajnost. Na društvenim mrežama ga predstavljaju kao svestranu mašinu sa puno hobija – fotografisanje, skupljanje kamenja, vožnja izvan uređenih puteva. Američka svemirska agencija NASA je već pet puta bila uspešna u slanju sličnih vozoia na Mars.
Kinezi su poslali u svemir svoju misiju pod nazvom „Pitanja nebu" . Amerikanci šalju svoju misiju 30. jula, takođe u pravcu „Crvene planete“.
U isušenoj delti
Cilj američke misije je Jezero, krater prečnika 45 kilometara koji je rezultat udara meteora. Naučnici smatraju da je bio ispunjen vodom. A gde je bilo vode, bilo je možda i života. NASA se po rečima Majkla Votkinsa, direktora laboratorije, nada novim odgovorima na stara pitanja. „U krateru je bila rečna delta, koja se isušila pre skoro tri miliona godina. Tu ćemo tražiti indicije za nekadašnje postojanje života na Marsu. U tom predelu ima mnogo gline, koja je mogla da dobro konzervira tragove života".
Novi marsovski rover veoma liči na prethodni koji se zvao „Radoznalost" (Curiosity), koji već osam godina istražuje planetu. Naravno, novi rover je snabdeven usavršenom tehnikom sletanja, savremenijim računarima i kamerama. On je otprilike večičine manjeg automobila. Naučni instrumenti na njemu imaju cilj da ispitaju da li je moguće da se čovek naseli na Marsu.Rover će uzeti uzorke tla i stena, spakovati ih u cevčice i odložiti spremne da ih preuzme sledeća planirana misija.
Rover ima u utrobi i jedan mali helikopter, nešto veći od lopte za bejzbol. To će biti prva upotreba helikoptera na drugoj planeti. Mali je ali okretan – rotor se okrene do 3000 puta u minuti, deset puta brže nego helikopteri na Zemlji.
Prva arapska misija
Dok Amerikanci budu skupljali podatke na površini Marsa, misija Ujedinjenih Arapskih Emirata ostaće na distanci. Sonda „Al amal“ – u prevodu „Nada“ – počeće već 20. jula. Sonda će dve godine kružiti oko planete, posmatrajući gornje slojeve atmosfere i klimatske promene.
Tomas Curbuhen, švajcarsko-američki naučnik koji radi za američki svemirski program je čestitao arapskim kolegama uspešan poočetak misije, rekavši da su i „Istrajnost“ i „Nada“ nezamenjivi delovi istraživanja. Po njemu je ovo veoma uzbudljiva dekada: „Celi svet šalje misije na Mars da bi naučili što više o toj planeti“.
Dugoročno svi imaju isti cilj – da jednom ljudi zakorače na Mars.
ard/dpa/dd