Tri pošasti za kupce na internetu

Ministarka Sabine Lojthozer-Šnarenberger je saopštila da su građani u toj oblasti i dalje izloženi „lošim metodama kojima kompaktnim zakonom treba stati na put“ – piše Zidojče cajtung. „Ministarka želi da se izbori sa tri pošasti. Tu je najpre zloupotreba postupka opomene, kojim neke advokatske kancelarije bez mnogo truda zarađuju mnogo novca. One, na primer, masovno šalju građanima opomene zbog navodne povrede prava duhovne svojine na internetu. Opomene stižu i malim preduzećima i to zbog navodnih povreda pravila konkurentnosti na njihovim internet-stranama. Obe stvari se mogu – pomoću modernih računarskih programa – dokazati prostim pritiskom na par tastera. I pored toga, advokati traže da im se za slanje opomena plate visoke takse. To bi moglo da „egzistencijalno ugrozi mala preduzeća“ kako je rekla ministarka.“

Drugo zlo jesu dubiozne metode firmi za uterivanje dugova koje na osnovu isto tako dubioznih žalbi pojedinih internet-firmi zbog „neplaćene pretplate“ na neke usluge. Jedno istraživanje Saveza nemačkih centrala za zaštitu potrošača pokazalo je da je 99 odsto žalbi na sumnjive pismene opomene takvih firmi – opravdano. U 84 odsto slučajeva čak ni nema nikakvih zahteva za plaćanje koje treba iznuditi. „Tri četvrtine svih žalbi se odnosi na samo deset firmi za uterivanje dugova – od ukupno 2000 njih koliko ih ima u Nemačkoj. Ministarstvo sada planira strožiji nadzor, uvođenje visokih novčanih kazni i obaveze veće transparentnosti.“

Treća pošast koja građanima zadaje veliku glavobolju je reklamiranje proizvoda i usluga putem telefona. To je, doduše, odavno zabranjeno, ali, sve više ljudi se žali da im posle takvih telefonskih poziva telefoni i dalje zvone, te da navodne firme tvrde da su sklopili usmeni ugovor i da sada moraju da plate određene sume. „Tu se u pravilku radi o učešću u igrama na sreću. Do sada je maksimalna kazna za takvo uznemiravanje građana bila 50.000 evra, sada Ministarstvo pravosuđa želi da je poveća na 300.000 evra. Osim toga, ugovori o uslužnim delatnostima u vezi sa igrama na sreću će imati važnost samo ukoliko se sklope pismeno, putem telefaksa ili elektronske pošte.“

Udvostručen broj majki sa blizancima

Špigel onlajn piše da je u Nemačkoj sve više novorođenih blizanaca. „Poznajete li nekoga ko je dobio blizance, ili sam ima brata blizanca ili sestru bliznakinju? Verovatno – da. Dok je u Nemačkoj 1997. na svakih 1000 žena njih devet dobijalo blizance, sada je broj takvih majki udvostručen. Mnogi će reći da je glavni razlog tome veštačka oplodnja. To je samo delimično tačno. Samo 16 odsto svih blizanaca u Nemačkoj začeto je u retorti. Kako onda objasniti sve veći broj duplih rođenja? Zašto u Nigeriji gotovo da nema porodice bez blizanaca? Važno je napomenuti i da se ovaj fenomen odnosi pre svega na dizigotne – dvojajčane – blizance.

U mnogim slučajevima – lekari ne raspolažu tačnim brojkama – takve trudnoće nastaju posle davanja hormona koji treba da podstaknu stvaranje jajnih ćelija. Važan faktor je i starost majke. U industrijskim zemljama majke su sve starije, ali tu postoji sledeći paradoks: što je žena starija, manje je verovatnije da će zatrudneti, ali, ako zatrudni, veća je verovatnoća da će dobiti blizance. (…) postoje indicije da se u poslednjoj fazi reproduktivnog doba povećava količina hormona za stimulaciju sazrevanja jajnih ćelija FSH, tako da se formiraju dve jajne ćelije sposobne za reprodukciju – što povećava verovatnoću rađanja blizanaca.

Pored starosti žene, važnu ulogu imaju i težina i indeks telesne mase (BMI). Američki naučnici su istražili stopu rađanja blizanaca između 1959. i 1966. godine – u periodu pre pojave veštačke oplodnje. Prema rezultatima tog istraživanja, sa povećanjem indeksa telesne mase žena rasla je i verovatnoća da će dobiti blizance. Najviše blizanaca su rađale žene sa indeksom većim od 30. Studija je pokazala da i posebno visoke žene češće dobijaju blizance. S obzirom da na svetu ima milijardu i po ljudi sa prekomernom telesnom težinom, i to bi mogao biti faktor koji utiče na povećanje broja blizanaca…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković