Tri najsmrtonosnije bolesti i korona | Evropa | DW | 07.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Tri najsmrtonosnije bolesti i korona

Otkako je zavladala pandemija korona-virusa, sve manje ljudi se obraća službi hitne pomoći – čak i oni sa simptomima srčanog ili moždanog udara. Oboleli od raka odlažu lečenje. To je fatalna greška, kažu lekari.

Stanica hitne pomoći u Osnabriku

Stanica hitne pomoći u Osnabriku

Od kardiovaskularnih bolesti u Nemačkoj godišnje umre skoro 345.000 ljudi, od toga oko 47.000 od srčanog udara. Prema Nemačkoj fondaciji za srce, oko 30 odsto njih umre van bolnice – između ostalog i zato što su prekasno ili nikad potražili pomoć. 

Svake godine u ovoj zemlji 270.000 ljudi doživi neki oblik moždanog udara – 20 odsto njih umire u roku od mesec dana, a više od 37 odsto u roku od godinu dana. A samo 2017. u Nemačkoj je od raka umrlo 235.700 ljudi. 

Broj pacijenata koji pate od ovih bolesti sigurno se nije naglo smanjio, ali bolnice beleže alarmantno mali broj ljudi koji im se obraćaju. „Izgleda da pacijenti sa opasnim simptomima moždanog ili srčanog udara više ne traže neophodnu hitnu lekarsku pomoć. Ljudi se plaše od zaraze korona-virusom“, piše nedeljnik Špigel.  

Trend svuda u Evropi

Kristijan Gerlof, direktor neurološke klinike u Hamburgu, kaže da mu je jedna pacijentkinja s moždanim udarom rekla da je isprva oklevala da se obrati za pomoć, i to ne prvenstveno iz straha od infekcije, već zbog toga što u bolnicama zbog korone nisu dozvoljene posete. 

„Zabluda je da upravo ljudi sa lakšim simptomima šloga mogu sami sa tim da se nose, pa ostaju kod kuće. Doći će nam sledeće nedelje – ali tada sa rizikom značajno ozbiljnijih komplikacija“, kaže Gerlof za ovaj nedeljnik.

Slična iskustva ovih sedmica prijavljuju i lekari na drugim klinikama u Hamburgu, mada još nema pouzdanih statistika. „Primećujemo nagli pad broja pacijenata u našim odeljenjima hitne pomoći. Broj pacijenata sa ozbiljnim srčanim problemima smanjen je najmanje za polovinu. U jednoj klinici, kolege čak imaju utisak da im dolazi 90 odsto manje tih pacijenata“ rekao je za Špigel Franc Šel, portparol firme koja je vlasnik sedam klinika u Hamburgu.

Osim toga, on kaže da „od kardiologa koji su međunarodno dobro povezani zna da se ovaj fenomen ne dešava ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama“.

Posebno ugroženi

U klinikama se sprovode složene mere za sprečavanje infekcije, kažu lekari za Špigel. „Moždani udar i srčani udar su akutna hitna stanja, i računa se svaki minut – čak i u vreme pandemije. Pacijenti nikako ne bi trebalo da izbegavaju bolničko lečenje zbog straha od infekcije. Zbrinjavanje ljudi sa šlogom ili infarktom odvija se u prostoru odvojenom od pacijenata obolelih od Covida-19.“ kaže Kristijan Gerlof.

Nemačko udruženje za kardiologiju i kardiovaskularna istraživanja (DGK) apeluje da se i u trenutnoj situaciji obezbedi odgovarajuća nega bolesnika sa srčanim bolestima jer su „oni su trenutno posebno ugroženi“.

Andreas Cier, predsednik tog strukovnog udruženja, kaže: „Osobe sa kardiovaskularnim bolestima pripadaju rizičnoj grupi kada je reč o oboljevanju od Covida-19, i zbog naročito teških toka bolesti kod njih te dramatično povećane stope smrtnosti.“ 

Srčani udar - nema odlaganja 

„Mnogi pacijenti oklevaju iz straha od kola hitne pomoći ispred ulaznih vrata ili zato što nisu dobro upoznati sa simptomima“, piše Tomas Fogtlender, kardiolog i zamenik predsednika Nemačke fondacije za srce, u izjavi za Špigl.

Generalno, pogođeni bi trebalo hitno da se obrate lekaru kada imaju sledeće simptome:Bol ili neprijatno stezanje u grudima (angina pektoris) i / ili nedostatak daha; Ubrzani rad srca uz osećaj težine i umora; Uporno preskakanje srčanog ritma; Kratki gubitak svesti (sinkopae); Vrtoglavica, preteći gubitak svesti.

„Srčani udar, ali i druge srčane bolesti poput akutne dekompenzirane srčane insuficijencije ili srčane aritmije opasne po život, moraju se hitno lečiti i u vreme korone“, kaže Fogtlender. 

Moždani udar - uvek hitni slučaj

Otkako je počela pandemija korona-virusa, u Nemačkoj opada i broj novih pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Čuvena berlinska klinika Šarite ove nedelje je saopštila da je to zapaženo širom Nemačke i u drugim evropskim regionima. I ovde se očigledno radi o strahu ljudi od zaraze novim virusom. 

„Ne pozvati hitnu pomoć je kobna odluka“, kaže Volf-Rudiger Šabic, portparol Nemačkog udruženja stručnjaka za moždani udar (DSG) jer svaki minut oklevanja povećava rizik da će pacijent umreti ili će se pojaviti trajna oštećenja poput paralize, poremećaja govora, vida, koordinacije ili depresije.

Tipični simptomi, odnosno mogući znakovi moždanog udara su:

- Iznenadni početak slabosti ili paralize na jednoj strani tela (jedne ruke, noge ili jedne strane lica)
- Iznenadne poteškoće u govoru povezane sa paralizom
- Poremećaji vida poput dvostrukih slika
- Vrtoglavica sa nesigurnošću u hodu
- Iznenadno zamućenje svesti do gubitka svesti
- Mučnina, povraćanje, zbunjenost
- Iznenadna vrlo jaka glavobolja

Ali, šta činiti ako te simptome primetimo kod nekoga drugog? DSG na svom sajtu navodi međunaradno priznat, takozvani FAST test. FAST je akronim engleskih reči za - lice, ruku, govor i vreme. Evo kako možete da pomognete:

Prvo zamolite dotičnu osobu da se nasmeši. Ako se to pretvori u grimasu, odnosno pokušaj osmeha samo na jednoj strani, to ukazuje na paralizu lica.
Zatim zamolite osobu da ispruži ruke i da pritom okrene dlanove na gore. U slučaju - obično jednostrane - paralize, jedna ruka ne može da izvede podizanje ili okretanje. Zatim testirajte da li dotična osoba može ponoviti jednostavnu rečenicu. Ako joj ne uspe ili ako rečenica zvuči nejasno, to bi trebalo da se shvati i kao signal upozorenja.

„Dovoljno je da je primetna samo jedna od tri reakcije“, kaže Šabic i apeluje: „Odmah zovite hitnu pomoć“.
Vreme, četvrta ključna reč u testu, podseća nas da se računa svaki minut.

Rak – mora se započeti ili nastaviti lečenje

I još jedna kritična grupa bolesnika sada izbegava bolnice – oboleli od raka. Posebno je opasno ako osobe obolele od raka sada prekinu terapije. „Bez lečenja, tumori jednostavno nastavljaju da rastu, šire se u područja gde više ne možemo da operišemo, ili formiraju metastaze", kaže Dirk Arnold, medicinski direktor centra za tumore u klinici Asklepios u Hamburgu.

Zbog toga Arnold preporučuje onima koji su pogođeni da prođu osnovni pregled i da razgovaraju o proceduri sa lekarom koji ih leči. „Moramo pokušati da omogućimo razuman tretman svim pacijentima,“ kaže Arnold, „naravno da to važi i za žrtve pandemije, ali ne isključivo za njih.“

 

Priredila Dijana Roščić


Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama