„Tri moguća raspleta u Crnoj Gori, samo jedan je poželjan“ | Evropa | DW | 26.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„Tri moguća raspleta u Crnoj Gori, samo jedan je poželjan“

Crna Gora je politički u izuzetno dinamičnoj i složenoj situaciji, ocenjuje u intervjuu za DW Tonino Picula, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru. Gde on uočava probleme na crnogorskom putu ka EU?

DW: Gospodine Picula, kao izvestilac Evropskog parlementa za Crnu Goru, šta smatrate da je obeležilo evropski put Crne Gore u peridu 2019-2020?

Tonino Picula: Protekle dve godine definitivno su obeležili regularan izborni proces i mirna tranzicija vlasti, prvi put u trideset godina u Crnoj Gori, te otvaranje i poslednjeg pregovaračkog poglavlja u procesu pristupanja Europskoj uniji. Crna Gora je najdalje odmakla na tom putu s otvaranjem svih i privremenim zatvaranjem tri poglavlja.

Što se tiče daljeg napretka, najveći izazov biće svakako zatvaranje otvorenih poglavlja. Sigurno je da će napredak u svim poglavljima zavisiti od napretka u vladavini prava, odnosno poglavljima 23. i 24.

Koja su to dostignuća, a koji problemi kojih moraju biti svesni i u Podgorici i u Briselu?

Treba biti svestan ograničenog napretka koji je Crna Gora postigla u pravosudnoj reformi, zbog čega bi crnogorska vlast u najskorijem roku trebalo da se uhvati u koštac s pitanjima nezavisnosti, profesionalnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija, u skladu s preporukama GRECO. Isto važi i za reformu javne uprave koju svakako treba nastaviti i bazirati na stručnosti, ali i postizborno kadriranje gde bi trebalo izbegavati politički revanšizam.

-pročitajte još: Crna Gora nakon Đukanovića: Ka EU ili praznoj suverenosti?

U izveštaju je naglašena konstruktivna uloga Crne Gore u kontekstu regionalne saradnje i međususedskih odnosa, a vredi pohvaliti i nastaviti dosadašnju potpunu usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i učešće u zajedničkim misijama.

Na kraju, posebno sam naglasio područje slobode i nezavisnosti medija koje zabrinjava i koje je i u zadnjih pet izveštaja Evropske komisije ocenjeno „bez napretka“. Već sam ranije osudio napade na novinare i pozvao na hitnu istragu i kažnjavanje počinilaca. Upravo je sloboda medija jedna od osnovnih vrednosti EU, pa će to pitanje biti jedno od okosnica crnogorskog pretpristupnog puta.

Premijer Krivokapić i predsednik Đukanović u skupštini Crne Gore

Premijer Krivokapić i predsednik Đukanović u skupštini Crne Gore

Prilikom predstavljanja nacrta Vašeg izveštaja u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, iz Evropske komisije je poručeno da je za Crnu Goru sada važno da „ne nazaduje“ u ranijim dostignućima, posebno kada je reč o vladavini prava. Da li Vi vidite gde konkretno postoji opasnost od nazadovanja Crne Gore i šta mogu biti eventalne posledice, s obzirom na primenu nove metodologije koja uključuje i princip reverzibilnosti?

Kao što sam već naglasio, mislim da je potrebno posebno paziti na događanja u pravosuđu i sudstvu, i dosadašnji ograničen napredak u pravosudnoj reformi. Dobro je da je prošlonedeljnim povlačenjem predloga izmjena Zakona o državnom tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal i korupciju izbegnut potez koji bi se sigurno mogao protumačiti kao nazadovanje.

Svaki potez poput takvih izmena zakona, posebno imajući u vidu još višu podršku članstvu Crne Gore u EU, imao bi dvostruke negativne posledice za crnogorsku vlast: usporavanje procesa pregovora s jedne i nezadovoljstvo građana Crne Gore s druge strane.

Kako vidite najavljenu mogućnost boljeg dinamizma odnosno bržeg napretka na evrointegracionom putu Crne Gore od početka primene nove metodologije? Šta je realno očekivati u narednim mesecima kada je pristupni proces Crne Gore u pitanju?

Moj je utisak nakon prvog sastanka s novom crnogorskom glavnom pregovaračicom, gospođom Zorkom Kordić, da su u Podgorici svesni svojih prioriteta i težine ocena navedenih u Izveštaju. Minimalna većina u Skupštini i kohabitacija na relaciji Vlada-predsednik su okvir u kojem su moguća samo tri raspleta, od kojih je samo jedan poželjan, a to je konsenzus oko zajedničkih rešenja za ključna pitanja Crne Gore i jačanje demokratskih institucija, na čemu insistira EU i nudi svoju logističku i svaku drugu podršku.

Koliko raznorodni politički okvir i politička kohabitacija unutar Crne Gore mogu da se odraze na opšti napredak zemlje?

Crna Gora se nalazi u politički izuzetno dinamičnoj i složenoj situaciji. Nije samo reč o sučeljavanju na relaciji Vlada-predsednik Republike ili tanke parlamentarne većine s parlamentarnom manjinom. Čini mi se da se radi i o konfrontiranju vrlo različitih političkih grupa unutar same vladajuće koalicije.

Gotovo od početka mandata nove vlasti uočljiva je osetljiva kohabitacija nekoliko koalicija koje čine vlast. Već sam ideološki raspon učesnika okupljenih u vladajućoj strukturi zahteva ozbiljan napor i kompromise kako bi se održala. Za jedan deo vladajućih upitan je i sam koncept crnogorske državnosti i suvereniteta. U takvom kontekstu, biće naročito teško dogovarati rešenja kad jednom na dnevni red dođu konkretni problemi u pregovorima s Briselom tokom zatvaranja pojedinih poglavlja.

Vaš Izvešataj naglašava i veliku podršku koju evrointegracioni put, ali i sama EU, imaju među građanima Crne Gore. Na šta tako jasan stav građana obavezuje vlasti u Podgorici, a na šta samu EU?

Mislim da je i prvi govor sada više ne tako novog crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića bio priznanje važnosti EU-integracija za Crnu Goru, odnosno deklarisanje oko ulaska u EU kao najvažnijeg spoljnopolitičkog cilja zemlje. Podrška Crnogorki i Crnogoraca ulasku u EU u poslednjim anketama dodatno je porasla na 76,6 odsto, dok pozitivno mišljenje u EU ima osamdeset odsto građana zemlje, što znači da i više od pola birača vladajuće koalicije želi Crnu Goru u EU. To je velika poruka koaliciji koja i sama ističe privrženost EU-putu, zbog čega gotovo i da nema prostora za antievropske opcije.

Što se tiče EU, to nas obavezuje da dodatno ojačamo sve mehanizme podrške građanima Crne Gore na njihovom evropskom putu i tim putem krenemo u ponovnu izgradnju spoljnopolitičkog kredibiliteta Unije. Bez obzira na nedavne oscilacije i zastoje, politika proširenja ne sme postati drugorazredni interes EU. Ako EU ne ostane projekat otvoren za nove članice, rizikuje dalje slabljenje na globalnoj sceni.

Premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić prilikom primopredaje vakcina

Premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić prilikom primopredaje vakcina

Da li možemo očekivati negativne efekete po kredibilitet EU u Crnoj Gori, ali i regionu, kada je reč o nedavno viđenim ponovnim blokadama procesa proširenja od strane nekih zemalja-članica, ali i kada je reč o EU solidarnosti u raspodeli vakcina koje su u Crnu Goru, za sada, stigle samo iz susedne Srbije?

Drago mi je da smo Crnoj Gori u najtežim trenucima prvog talasa kovida 19 uspeli da pomognemo logistički i finansijski, i voleo bih kada bi Crna Gora uspela ponovno da pronađe uspešan model borbe protiv zaraze.

-pročitajte još: Crna Gora i Srbija: kako resetovati odnose?

U drugom talasu, nakon što je više efikasnih vakcina već razvijeno, snosimo deo tereta nesnalaženja, pogrešnih procena u nabavci i distribuciji vakcina, ali i u odnosima s farmaceutskim kompanijama. Tako smo i kao građani članica i sami bili izloženi povećanom riziku zaraze i mnogo gorih, smrtnih posledica. To je kriza koja je na videlo izbacila čitav niz novih problema u odnosima među članicama, koje će, bojim se, još veoma dugo biti predmet rasprava i međusobnog optuživanja.

Premijer Zdravko Krivokapić u razgovoru za DW izneo je uverenje da će upravo Crna Gora postati 28. Država-članica i to „optimalno“ 2025. godine. Kako Vi vidite mogućnosti Crne Gore u pogledu članstva u EU?

Naravno da bih voleo da do kraja ovog mandata u Evropskom parlamentu u leto 2024. imam priliku ili da glasam za pristupanje Crne Gore Uniji ili barem da budem svedok okončanja pregovora o pristupanju. Opet pozivam sve građanke i građane Crne Gore da pritiskom na izvršnu i zakonodavnu vlasti podstaknu ubrzane reforme potrebne za pristupanje u skoroj budućnosti.

Tonino Picula je političar Socijaldemokratske partije Hrvatske. Bio je ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Račana, a sada je poslanik u Evropskom parlamentu i specijalni izvestilac tog parlamenta za Crnu Goru.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama