Tri decenije rasističkog divljanja u Rostoku
22. avgust 2022.
„Rasistički ispadi u Rostok-Lihtenhagenu bili su povod za čitav niz nasilnih ekscesa mržnje prema strancima u ponovo ujedinjenoj republici“, podsetila je Klaudija Rot, državna ministarka za kulturu, povodom 30. godišnjice događaja u Rostoku.
„Mi moramo da održavamo budnim sećanje i na to tamno poglavlje nemačke sadašnjice“, rekla je Rot.
Četiri dana rasističkog nasilja
Te subote pre tri decenije (22. avgust 1992) nasilna grupa s desnim ekstremistima na čelu okupirala je jednu novogradnju u Lihtenhagenu, četvrti u istočnonemačkom lučkom gradu Rostoku.
Uz izvikivanje parola protiv stranaca, nasilnici su bacali kamenje i molotovljeve koktele na zgradu u kojoj su bili smešteni tražioci azila. Nakon što je zgrada počela da gori, ekstremisti su ušli unutra i počeli lov na stanare, većinom vijetnamske državljane koji su nekad u Istočnoj Nemačkoj radili kao „gastarbajteri“, a nakon pada Berlinskog zida trebalo je da budu poslati kućama.
Pukim čudom niko nije ozbiljnije povređen. Stanari doma za azilante i nemački aktivisti koji su nezaštićenim strancima priskočili u pomoć, spasili su se od plamene stihije u poslednjem trenutku bekstvom preko krova zgrade.
Sve to je bilo propraćeno burnim odobravanjem „publike“ koja je ujedno otežavala pristup vatrogascima. Rasistički teror trajao je četiri dana, a snimci tih događaja izazvali zgražavanje širom sveta.
Policija se nije snašla
Najgore od svega bilo je to što je policija ozbiljnije reagovala tek dva dana nakon što su neredi izbili. Tek tada su došle specijalne jedinice koje su nesrećne stanovnike prihvatnog centra autobusima prebacili na bezbedno.
Prva dva dana šačica slabo opremljenih i nemotivisanih lokalnih policajaca borila se s nekoliko stotina nasilnika koji su iza sebe imali podršku hiljada građana – i to ne samo iz Rostoka. Ubrzo su, naime, iz svih delova Nemačke počeli da pristižu „turisti“ željni nasilja nad strancima. U jednom trenutku tamo se okupilo više od hiljadu nasilnika.
I pravna dimenzija tog skandala prošla je sa zadrškom. Kažnjena su 44 počinilaca i to najviše zatvorskom kaznom od tri godine. Gradonačelnik Rostoka i ministar unutrašnjih poslova pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija podneli su ostavke, ali do dan danas nije utvrđena direktna odgovornost za katastrofalno ponašanje policije.
„Raspustite masovne smeštaje za azilante“
Povodom 30. godišnjice oglasili su se i nevladina organizacija „Za azil“ (Pro Asyl), kao i Fondacija Amadeu Antonio. One su zatražile ukidanje masovnih smeštaja za azilante, jer su oni, kako kažu, još uvek cilj rasističkog nasilja. Zato se predlaže raspuštanje tih masovnih smeštaja i raspoređivanje izbeglica i azilanata po opštinama.
„Primer Ukrajine pokazuje šta je sve u azilantskoj politici moguće kada postoji politička volja za delovanje“, izjavili su predstavnici tih dveju organizacija. Oni su jedno kritikovali „nejednako ophođenje prema ukrajinskim izbeglicama i izbeglicama iz trećih država“.
„Za azil“ i Fondacija Amadeu Antonio takođe zahtevaju veću senzibilnost u policiji, preciznije statistike i pravo stalnog boravka za žrtve rasističkog nasilja.
„Takvi rasistički napadi danas nisu mogući“
Istim povodom oglasila se i Rem Alabali-Radovan (SDP), poverenica nemačke vlade za integraciju. „Razmere tih rasističkih izgreda i dan-danas su zastrašujuće“, izjavila je ona za nemački radio Dojčlandfunk.
Isto tako „zastrašujuće“ iz današnje perspektive su, kako je rekla, i tadašnje reakcije političara. Ona je podsetila da je tadašnja savezna vlada na događaje reagovala strožim pravom na azil, te da se nije mnogo govorilo o desnom ekstremizmu. Takođe je rekla da su se tada u medijima bavili navodnim zloupotrebama prava na azil.
Prema mišljenju Rem Alabali-Radovan, u današnje doba rasistički izgredi takvih razmera ne bi više bili mogući, jer bi snage bezbednosti reagovale drugačije i zaštitile bi napadnute. Osim toga, napomenula je, došlo je i do promena u društvu i politici: „Kod nas postoji snažno civilno društvo koje se veoma jasno suprotstavlja rasizmu.“
U prvih šest meseci ove godine u Nemačkoj su zabeležena 43 napada na objekte za smeštaj izbeglica, saopšteno je na upit Levice u Bundestagu. Prema tim podacima, dnevno su prosečno dva potražioca azila žrtve mahom desničarski motivisanih napada.
ajg (dpa/afpd)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.