Tri decenije od pada Berlinskog zida – vreme za pomirenje? | Politika | DW | 13.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Tri decenije od pada Berlinskog zida – vreme za pomirenje?

Najpopularniji nemački levičarski političar Gregor Gizi bi trebalo da 9. oktobra održi uvodni govor na obeležavanju 30. godišnjice istočnonemačke revolucije. Kritike dolaze sa svih strana. Neke rane još nisu zacelile.

Istočnoj Nemačkoj je nakon pada Gvozdene zavese 1989. godine bilo lakše nego Poljskoj, Češkoj ili drugim državama istočnog bloka. Nemci iz zapadnog dela Nemačke nisu Istočnoj Nemačkoj pružili samo ekonomsku pomoć, nego i pomoć u ljudstvu. Na mesta u pravosuđu, upravi, privredi i vojsci postavljeni su Nemci iz Istočne Nemačke koji nisu ukaljali obraz ili Nemci sa zapada. Stara elita DDR je tako razvlašćena, ali sa jednim izuzetkom.

SED (Partija socijalističkog jedinstva Nemačke), vladajuća stranka u DDR-u, promenila je ime. Njena naslednica je današnja Stranka Levice. Njen kroz decenije najpoznatiji predstavnik Gregor Gizi trebalo bi da održi govor na manifestaciji povodom jubileja revolucije ove jeseni. 

Gizi je govore držao još pre 30 godina. U prekretnice mirne revolucije u DDR spadaju i demonstracije održane 4. novembra 1989. godine na berlinskom Aleksander placu u kojima je učestvovalo 400.000 ljudi. Tada je prvi put za istom govornicom sa reformatorima i borcima za građanska prava govorio i predstavnik starog režima. Govorio je i Gregor Gizi. On se založio za to da SED zadrži vodeću ulogu i branio je tadašnjeg i poslednjeg premijera DDR Egona Krenca.

Gregor Gizi 1989. u Berlinu

Tako je govorio Gizi...

Gizi je već tada bio i poznat i sporan. Potiče iz uticajne berlinske porodice. Otac mu je u DDR bio ministar za kulturu, a Gregor Gizi ugledni pravnik. Zalagao se za opoziciju, ali je istovremeno navodno radio i za državnu službu bezbednosti. No, to do danas nije dokazano, a Gizi to negira. Bundestag je to isto konstatovao nekoliko godina kasnije nakon sprovedene istrage.

Ovaj 71-godišnjak je i danas član nemačkog parlamenta, ima znatan broj svojih obožavalaca i čest je gost u televizijskim emisijama. On je jedna od poslednjih političkih ličnosti sa dve biografije: iz DDR i ponovo ujedinjene Nemačke.

Mirna revolucija

Lajpcig je pored Berlina drugi grad u kojem se odigrala revolucija. Građani su u tom gradu izlazili na demonstracije svakog ponedeljka. Ovde je 9. oktobra odlučeno da neće biti prolivanja krvi. U kasarnama su bili spremni tenkovi, ali nikada nisu upotrebljeni.

Istoričari smatraju da do upotrebe tenkova nije došlo zbog velikog broja demonstrana: 700.000. Masakar, kakav se samo nekoliko sedmica ranije dogodio u Pekingu, u Lajpcigu se nije ponovio. Umesto toga se Lajpcig pridružio gradovima i državama u istočnoj Evropi koji su uspeli da bez nasilja promene režim.

To bi trebalo da bude pomenuto i na obeležavanju 30. godišnjice revolucije. Na svečanosti će učestvovati i lajpcisška flharmonija. To nije posebna svečanost, nego jedna u nizu. Filharmonija iz Lajpciga od 2014. godine organizuje koncertno veče sa Betovenovom 9. simfonijom i to pod sloganom „Povezati i pomiriti različite savremenike". Zbog toga je pozvan Gregor Gizi i zamoljen da održi govor.

Gregor Gizi

Gregor Gizi

Politički profiteri koji nisu uradili ništa?

Međutim, ne žele svi da idu putem pomirenja. Više do 700 političara, umetnika, pisaca i građana je potpisalo protestno pismo „Robert Haveman", arhiva opopzicije DDR-a, u kojem stoji: „Zapanjeni smo da je zaboravljanje istorije odmaklo tako daleko da govor drže oni koji su odlučno pokušali da spreče revoluciju i ujedinjenje. Sada još žele da revoluciju pripišu sebi."

Oštre kritike dolaze i sa zvaničnih strane. Pre svega iz Hrišćansko-demokratske unije sa istoka zemlje. „Moraju govoriti oni koji su vratili slobodu, a ne oni koji su je pokušali suzbiti", kaže ministar unutrašnjih poslova Saksonije Holger Štalkneht. Kristijan Hirte, poverenik nemačke vlade za pitanja istoka zemlje, smatra da je to „potpuno neprikladno".

Nova debata o Giziju pokazuje da suočavanje sa prošlošću još nije završeno. Iako je Istočnoj Nemačkoj u nekim stvarima bilo lakše nego drugim zemljama, prošlost može brzo da optereti sadašnjost.

Gregor Gizi je u svakom slučaju pristao da održi govor. Organizator je u međuvremenu saopštio da će pozvati i jednog „istinskog" borca za građanska prava.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM