Tri decenije kasnije: BiH je „polunezavisna poludržava“ | Evropa | DW | 01.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

region

Tri decenije kasnije: BiH je „polunezavisna poludržava“

Prošle su tri decenije otkako su građani Bosne i Hercegovine na referendumu izabrali da žive u nezavisnoj državi. Kako kažu sagovornici DW, zemlja je do danas podeljena, a međunarodna zajednica nemoćna da okonča sukob.

Glasanje u Sarajevu 1. marta 1992.

Glasanje u Sarajevu 1. marta 1992.

Referendumsko pitanje je glasilo: „Da li ste za nezavisnu državu BiH, ravnopravnih naroda i svih njenih građana na celom prostoru?“

Uprkos srpskom bojkotu, 64 procenata građana je 29. februara i 1. marta 1992. godine izašlo na referendum, a 99 odsto je glasalo za izlazak iz Jugoslavije. Rezultati referenduma su u Parlamentu BiH usvojeni 6. marta 1992. godine.

„Postotak građana koji su izašli na referendum bio bi i veći da nije bilo opstrukcija, koje je pre svih sprovodila Srpska demokratska stranka (SDS), čiji članovi su tada oduzimali dokumente, izborne papire i na druge načine opstruirali referendumski proces“, rekao je svojevremeno za DW Stjepan Kljujić, bivši šef HDZ BiH.

Nešto više od mesec dana nakon referenduma, 6. aprila 1992. godine, Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu državu priznale su članice Evropske zajednice, a dan kasnije i SAD. U maju je BiH primljena u UN.

Miro Lazović, tadašnji član Skupštine Republike BiH, kaže da „BiH jeste međunarodno priznata, nezavisna država, ima svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali državni praznik obeležava se nažalost samo u jednom delu države“.

„Zaglibljena u blatu“

„Danas je BiH razapeta država između dejtonskih okova i briselskih stremljenja i na tom putu je ukočena i iznutra i politikama iz regiona“, kaže Lazović za DW. „Tu mislim pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Dok se to ne otkloni i ne pronađu nekakva rešenja, BiH će još dugo biti zaglibljena u blatu iz kojeg, bojim se, nije u stanju izvući se unutrašnjim političkim snagama.“

BiH tri decenije od referenduma nije država u punom obimu, objašnjava za DW profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta Enver Kazaz. On smatra kako „BiH poseduje neku vrstu suvereniteta".

„BiH u nije država u smislu pune nezavisnosti. Jer je zavisna od međunarodne zajednice. Možemo reći da je BiH država te zajednice, i da je zato nedovršena država, država u kojoj je zaleđen konflikt, a rat iz vojnog prebačen u političko polje“, smatra Kazaz.

Rat prebačen u političko polje

Rat prebačen u političko polje

Kazaz navodi kako se takva vrsta rata sada pokušava završiti setom ustavnih promena, koji nikako ne uspeva da stabilizuje BiH.

„Istovremeno, BiH je država koja strašno pati zbog slabosti međunarodne zajednice, koja u ovome trenutku, a vidimo to i po događajima u Ukrajini, nije sposobna da u BiH, iako se na to obavezala, implementira mir. Dakle, mi živimo neku vrstu polunezavisne, poludržave i podeljenog društva“, navodi Kazaz.

Pretnje uoči referenduma, koje su se nakon njega obistinile

Vođa bosanskih Srba, Radovan Karadžić, kojeg je Haški tribunal zbog genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti osudio na doživotni zatvor, četiri meseca uoči referenduma, 14. oktobra 1991. godine, poručio je u Skupštini BiH:

„Ovo nije dobro što vi radite. Ovaj put na koji vi želite da izvedete BiH jeste ista ona autostrada pakla i stradanja kojim su pošli Slovenija i Hrvatska. Nemojte da mislite da nećete Bosnu i Hercegovinu odvesti u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovde... Kako ćete vi sprečiti da svako svakoga ne ubija u BiH“, rekao je tada Karadžić.

Nakon Karadžićevih reči usledili su napadi JNA na BiH u selu Ravno kod Trebinja.

Iako su se mesecima vršile pripreme za napad na BiH, dovlačila se artiljerija, trenutak u kojem je mnogima postalo jasno da je rat zaista počeo je 6. april 1992. godine, kada se Sarajevo našlo pod opsadom srpskih snaga i JNA.

Scena iz Sarajeva pod opsadom (1994)

Scena iz Sarajeva pod opsadom (1994)

Tokom četvorogodišnjeg rata poginulo je oko 105.000 ljudi, prema bazi podataka Demografske službe Haškog tužilaštva. Prema nacionalnoj strukturi, najviše je bilo stradalih Bošnjaka, više od 68.000, potom Srba skoro 23.000, Hrvata oko 9.000 i gotovo 5.000 drugih.

Različito i o Ukrajini

Način na koji je počeo napad Rusije na Ukrajinu mnoge građane BIH podsetio je na napad na BiH.

„Izvršena je brutalna invazija na međunarodno priznatu državu Ukrajinu od strane režima Vladimira Putina. To isto smo imali 1992. godine kada je režim Slobodana Miloševića izvršio agresiju na BiH pod istim ciljevima, istim parolama, homogenizacija ruskog sveta, a tada je bila velika Srbija“, kaže Miro Lazović.

Istovremeno dok je svet svedočio prvim napadima na Ukrajinu, delegatkinja u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i članica Dodikove stranke Dušanka Majkić na Tviteru je napisala: „Da podsetimo: Moskva je u martu 2021. godine rekla da će reagovati ako BiH preduzme korake ka pridruživanju NATO. Nemojte posle da niste znali.“

Profesor Kazaz smatra da su i BiH i Ukrajina zemlje žrtve međunarodne zajednice, koje plaćaju cenu sukoba međunarodne zajednice na njenom prostoru.

Miro Lazović ipak smatra da se BiH neće suočiti sa nikakvom invazijom, niti ratom. Ističe da su danas „ u obavezi NATO snage da brane BiH, odnosno snage EUFOR-a, koje su prisutne u BiH, jer po Dejtonskom mirovnom sporazumu oni imaju obavezu da čuvaju mir i štite Dejtonski sporazum“.

„Oni koji pokušaju da sruše Dejtonski mirovni sporazum, tu pre svega mislim na politiku Republike Srpske, rizikuju da nestanu“, naglašava Lazović za DW.

A kako je ruski predsednik spomenuo BiH kao jedan od bitnih ciljeva ruske politike, EUFOR je poslao dodatnih 500 vojnika u zemlju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.