Trend „sam svoj majstor“

Suzane Kikern sedi za šivaćom mašinom u radnji po imenu „Kancelarija za šivenje“ (NähBüro) u Kelnu. Ona je često na poslovnim putovanjima i skoro neprekidno razgovara mobilnim telefonom. „Šivenje mi pomaže da se smirim“, kaže ona.

Osim lupkanja šivaćih mašina i zvukova koje ispuštaju pegle na paru, ovde vlada opušteni mir. Šest žena nadvilo se nad mašine ili stolove za peglanje i skoncentrisano rade. One ne šiju zbog toga da bi uštedele novac. Nakon napornog dana provedenog na poslu, u kancelariji, one u slobodno vreme žele da proizvedu nešto što same smisle.

„Veoma je lep osećaj da se bavim isključivo jednom stvari, da se na to skoncentrišem i pre svega da nešto napravim svojim rukama“, kaže Suzane Kikern koja ne samo da sama šije već i priprema hranu od povrća i voća koje je sama posadila i uzgojila. Aktivnosti koje u Nemačkoj decenijama nisu bile zamislive nekom modernom čoveku, sada su opet u modi.

Ručni rad, da bi čovek pronašao sebe

Ines Imdal, direktorka instituta „Rajngold“ za istraživanje novih trendova govori o pojavi novog „megatrenda“, koji se razvija od 2011. Tokom jednog istraživanja institut „Rajngold“ pitao je ljude šta najradije rade u slobodno vreme. Odgovori su često bili: pletem, šijem, radim u bašti. Razlog za to Ines Imdal vidi u činjenici da ljudi danas u Nemačkoj često moraju da stalno budu na raspolaganju svom poslodavcu.

I žene i muškarci osećaju da im neko drugi stalno naređuje šta moraju da rade i da u svojoj radnoj svakodnevici istovremeno moraju da rade po nekoliko različitih stvari. A to ih čini nervoznim. Mnogi na svom poslu ne mogu ni jednu stvar koju su započeli na miru da dovrše.

Osećaj da nemaju kontrolu nad onim što rade, naveo je ljude da traže hobije u kojima mogu da budu „sami svoji gazde“. To je shvatila i Suzane Koh koja u svojoj „Kancelariji za šivenje“ drži kurseve šivenja. Tu se ne radi samo o tome da ljudi daju svojoj kreativnosti na volju, nego i da „prođu kroz terapiju, da izrade nešto sopstvenim rukama“.

Tržište za aktivnosti tipa „sam svoj majstor“

U Nemačkoj se razvilo neverovatno tržište koje snabdeva ljude stvarima potrebnim da bi se bavili nekim ručnim radom ili aktivnostima tipa „sam svoj majstor“. Oni šiju u kafićima ili obrađuju zemlju. U velikim gradovima iznajmljuju male parcele zemlje i sade povrće. To nema veze samo s novootkrivenom sporošću života već i sa željom mnogih ljudi da se odmaknu od masovnog ukusa, masovne proizvodnje i masovne industrije.

Odricanje od konzumiranja, doživljavanje samog sebe na drugačiji način, ali pre svega osećaj zajedništva, motivi su koji podstiču ljude da se bave takvim aktivnostima. „Ljudi žele da nešto zajednički proizvedu svojim rukama, a razlog za to je što je celo naše društvo u stresu. Evrokriza stvara dodatni pritisak. Kad nešto sami radimo i proizvodimo, to za nas znači slobodan prostor i naravno radost je još veća kad tome priznanje oda i neko drugi ko je i sam, na primer, uzgojio neki cvet“, zaključuje Ines Imdal.

Autorke: Sabine Elce / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković