Trećinu Srbije leče privatnici | Mozaik | DW | 22.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Trećinu Srbije leče privatnici

Doktori privatnici, kojih je gotovo deset puta manje nego u državnom zdravstvu, trenutno pružaju između 30 i 40 odsto svih zdravstvenih usluga, pišu "Večernje novosti".

two doctors examining x-ray Keine Weitergabe an Drittverwerter.

Symbolbild- Ärzte untersuchen Röntgenaufnahmen

U Srbiji, ne računajući apoteke i stomatološke ordinacije, trenutno rade 1.553 privatne zdravstvene ustanove, među kojima su 52 specijalne bolnice, 13 opštih bolnica, 14 domova zdravlja, 123 poliklinike, a ostalo su specijalističke i ordinacije opšte medicine.

U privatnom sektoru je 35 skenera, 11 magneta, jedan aparat za radioterapiju, između 500 i 800 ultrazvučnih aparata, 30 mamografa, 30 do 50 rendgena... Uključivanjem ovih resursa u zdravstveni sistem Srbije mogle bi da se ”raščiste” mnoge liste čekanja na kojima se zvanično vodi oko 55.000 ljudi, za početak bar one za dijagnostiku i specijalističke preglede, pišu "Novosti".

Postepena integracija

Iako već više od decenije traže da budu deo zdravstvenog sistema, privatnici su stekli utisak da tome nikada nisu bliži nego sada, posle najava nove ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović da bi oni postupno mogli da se integrišu. Ministarka je, ipak, oprezna i najavljuje da bi to moralo da ide ”korak po korak”: "Lično mislim da prvo treba da uključimo privatnike koji rade procedure za koje državne ustanove nemaju dovoljno kapaciteta. Može da se razmišlja i o uključivanju plastične hirurgije, jer nam to nedostaje u državnoj onkologiji, zatim o svim onim dijagnostičkim procedurama na koje se čeka, ili koje mogu da se urade ambulantno, čime bi se smanjile liste za bolnicu."

ARCHIV - Eine Patientin geht am 25.02.2003 durch einen Krankenhaus-Flur in Leipzig. Der Chef der größten Krankenkasse Barmer GEK, Christoph Straub, hat sich für eine Schließung von Kliniken ausgesprochen. «Es gibt heute zu viele Krankenhäuser und vor allem zu viele Krankenhausbetten», sagte er der Zeitung «Die Welt» (Montag). «Wir leisten uns Strukturen, die größer und teurer sind als in anderen Ländern.» Foto: Peter Endig dpa (zu dpa-Text am 02.01.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Na listama čekanja zvanično oko 55.000 ljudi

Privatni lekari ukazuju i na neophodnost da se tačno definišu cene zdravstvenih usluga i paket onih koje mogu da se ostvare na teret osiguranja. "Te cene sigurno moraju biti niže nego tržišne, ali moraju biti logične," kaže dr Jasmina Knežević. "Recimo, pregled skenerom kakav imamo u VMA bez uputa košta 12.000, a kod nas je tržišna cena 14.000 dinara. U državnom zdravstvu se, međutim, stalno barata sa mnogo nižom cenom, koja zapravo nije tačna, jer u nju nisu ukalkulisani svi troškovi."

125 milijardi dinara za lečenje

U privatnoj praksi, gde radi 3.400 lekara, ne računajući konsultante, što je gotovo deset puta manje nego u državnom zdravstvu, trenutno se pruža između 30 i 40 odsto svih zdravstvenih usluga. "Procena je da je stanovništvo, mimo onoga što se izdvaja za zdravstveni doprinos, za godinu dana za lečenje izdvojilo više od 125 milijardi dinara, od čega je u privatnim ustanovama potrošeno 94.150.558.000 dinara, a u državnim 31.168.206.000 dinara," kaže za ”Novosti” dr Milena Gajić-Stevanović, šef odseka za Nacionalni zdravstveni račun u Institutu za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.

ARCHIV - Passanten laufen über den Platz der Republik um Zentrum Belgrads (Aufnahme vom 26.04.2009). Links sieht man das Nationalmuseum, rechts das Nationaltheater. In der Mitte steht das Reiterstandbild des serbischen Prinzen Mihailo Obrenovic. Die wenigen ausländischen Touristen, die sich in die serbische Hauptstadt verirren, werden von den Behörden mit dem Slogan «Stadt der Kultur» gelockt. Doch die Gäste entdecken statt einer blühenden Kulturlandschaft eher eine Kulturwüste. Das Nationalmuseum ist seit sechs Jahren ebenso geschlossen wie das Museum für zeitgenössische Kunst, das Historische Museum Serbiens und das Belgrader Stadtmuseum. Foto: Thomas Brey (zu dpa-Korr. Serbiens Hauptstadt Belgrad auf dem Weg in die Kulturwüste vom 27.04.2009) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Trećina svih privatnih zdravstvenih ustanova locirana je u Beogradu

Direktni rashodi iz džepova građana za zdravstvo, prema poslednjoj računici Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji premašuju 196 dolara po stanovniku. To pokazuje da prava iz osiguranja, za koje godišnje izdvajamo oko 250 evra po stanovniku, u mnogim slučajevima ostaju ”samo na papiru”, a u praksi, ipak, moramo da se mašimo za novčanik i platimo lečenje. "Lekarska komora Srbije dve godine je analizirala mogućnosti uključivanja privatnika u sistem zdravstva, i zaključili smo da bi to dovelo do stabilizacije, a pacijenti bi osetili veliku korist, čak i kada bi se samo pet odsto privatnih kapaciteta uključilo u sistem," kaže za ”Novosti” profesor dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije.

Kapaciteti privatnika u dijagnostici

Samo u Beogradu, gde je locirana gotovo trećina svih privatnih zdravstvenih ustanova - 36 bolnica, 31 poliklinika, šest domova zdravlja, 261 lekarska ordinacija, 436 stomatoloških - za godinu dana prijavljene su 479.583 posete pacijenata. "To potvrđuje da, u realnosti, pacijenti ne mogu da ostvare ono što im pripada kao pravo iz zdravstvenog osiguranja, ali bi privatni sektor, ako bi se uključio u sistem zdravstva, mogao da odradi ono što ne mogu državne ustanove," kaže za ”Novosti” dr Dragana Milutinović, predsednik Upravnog odbora Lekarske komore i vlasnik Poliklinike ”DM” u Pančevu. "Nema privatne ordinacije koje nema ultrazvuk za internističke grane medicine, a u državnim ustanovama se kod interniste čeka dva do tri meseca".

Doktor Jasmina Knežević, vlasnik Opšte bolnice ”Bel Medik”, koja ima 150 zaposlenih i više od 200 konsultanata, smatra da, kada je reč o dijagnostici, privatnici odmah mogu da ponude svoje kapacitete: "To je, pre svega, skener dijagnostika na koju se u državnom zdravstvu čeka mesecima. Mi imamo 64-slajsni CT, jedan od najmodernijih u zemlji, koji košta 800.000 evra, a državno zdravstvo bi ga praktično dobilo ”na tacni” i plaćalo bi samo cenu pregleda. Privatni domovi zdravlja bi mogli da se uključe u sistem kroz izabrane lekare, a bolnice i u zbrinjavanje pacijenata sa kamenom u bubregu, za operacije kile ili žučne kese, na koje se u državnom zdravstvu čeka."

novosti/ii