Transatlantsko ropstvo – najteži zločin protiv čovečnosti?

Predsednik Gane Džon Dramani Mahama namerava da predlog, koji podržava 40 zemalja u okviru Afričke unije (AU), u martu iznese pred Ujedinjene nacije. On se poziva na čvrstu pravnu osnovu i „nepobitnu moralnu obavezu“.

Rezolucija je tek prvi korak, kako je rekao na marginama samita Unije pre desetak dana u Adis Abebi. Uz široku podršku Afričke unije, konačno mora biti priznata istorijska istina o transatlantskom porobljavanju – kao najtežem zločinu protiv čovečnosti, naglašava predsednik Gane.

Trgovina robljem – tragedija u istoriji čovečanstva

Istoričari su saglasni: trgovina robljem između 15. i 19. veka – prisilno odvođenje miliona ljudi iz Afrike u Severnu, Srednju i Južnu Ameriku – bila je jedna od velikih tragedija u istoriji čovečanstva. Procene govore da je tokom otprilike 400 godina deportovano više od 15 miliona muškaraca, žena i dece. Prema drugim izvorima bilo je između 12 i 12,8 miliona ljudi koji su odvedeni iz Afrike. Oko 10,7 miliona njih stiglo je živo u Ameriku – između milion i po i dva miliona ljudi umrlo je tokom plovidbe.

Mahama je u Adis Abebi podsetio na one koji su skakali sa brodova, birajući smrt. Ili su bacani preko palube u more zato što su bili bolesni i iznemogli.

Istorijska i pravna validnost

Stručnjak za ljudska prava Kojo Asante iz Centra za demokratski razvoj Gane (CDD-Ghana) smatra da je inicijativa „istorijski i pravno utemeljena“. U intervjuu za DW naglašava da je transatlantska trgovina robljem duboko obeležila pogođene zemlje – a posledice se, kaže, osećaju i dan-danas. Države se već dugo zalažu za priznanje ili barem izvinjenje nekadašnjih počinilaca. Za neke vlade to je politička borba koja traje decenijama.

U Gani je ta tema već duže vreme na dnevnom redu. Mahama nije prvi predsednik koji podržava zahteve za reparacijama. I njegov prethodnik, Nana Akufo-Ado, zalagao se za to, podseća Asante.

Sledeći korak – zahtev za reparacijama?

Afrička unija je još prošle godine proglasila 2025. za „Godinu pravde za Afrikance kroz reparacije“. Prema rezoluciji, reparacije bi trebalo shvatiti kao instrumente usmerene ka budućnosti, povezane sa razvojem.

Mahama je, međutim, jasno stavio do znanja da se za sada ne radi o konkretnim novčanim iznosima, već o priznavanju istorijske istine. O finansijskim pitanjima će se, kaže, razgovarati kad za to dođe vreme.

Suočavanje s prošlošću? Otpor sa Zapada

Asante ukazuje i na jačanje suprotnih stavova, posebno u ultrakonzervativnim krugovima u SAD. U krugovima oko Donalda Tramp iznosi se argument da današnje generacije ne žele da budu odgovorne za dela svojih predaka.

Zato je transatlantska trgovina robljem politički osetljivo i sporno pitanje – naročito za zemlje koje su ekonomski profitirale od ropstva i kolonijalizma.

Šta misli civilno društvo?

Prema Asanteu, inicijativu pre svega podržavaju mladi ljudi. Iako je tema za mnoge još uvek apstraktna, iza nje posebno stoje mladi ljudi iz Gane zainteresovani za istoriju.

Istovremeno, Asante upozorava i na preterano fokusiranje na prošlost. Mladi pre svega očekuju dobru upravu u sadašnjosti. Istorijska pravda jeste važna, ali presudno je šta političke elite danas rade sa svojom moći i kakve prilike stvaraju. Mnogi problemi u afričkim državama su unutrašnje prirode i ne mogu se pripisati isključivo kolonijalnim silama.

Takmičenje u zločinima?

Predsednik Gane Mahama izjavio je da u novijoj istoriji ne postoji teži zločin protiv čovečnosti od trgovine robljem. Kritičari zato postavljaju pitanje da li se time relativizuju druga istorijska zlodela – poput Holokausta.

Asante takvo poređenje odbacuje. Ne radi se, kaže, o rangiranju istorijskih zločina, već o priznavanju transatlantske trgovine robljem onakvom kakva je bila – duboko nehumana praksa s globalnim posledicama. Trajne posledice rasizma pokazuju koliko je to poglavlje istorije i danas aktuelno. Ključno je priznanje – i pouka da se takvi zločini nikada više ne ponove.

Afrička saučesništva

Mahama je takođe naglasio da istina o istoriji transatlantske trgovine robljem mora biti „u potpunosti ispričana“.

Kritičari ističu da to uključuje i činjenicu da su afričke elite, trgovci i kraljevstva – posredovali u trgovini robljem. Istoričari smatraju da su mnogi ljudi uhvaćeni u Africi bili porobljeni od strane drugih Afrikanaca, a zatim prodati evropskim trgovcima.

Asante priznaje da su i ti aspekti deo istorijske istine. Oblici ropstva postojali su u afričkim društvima i pre transatlantske trgovine. I ta istorija mora biti priznata, jer je i ona, kaže, imala društvene i ekonomske posledice.

Zašto fokus na „transatlantsku“ trgovinu?

Iako transatlantska trgovina robljem nije bila jedini oblik ropstva u Africi, prema Asanteu upravo je ona imala naročito teške ekonomske, političke i društvene posledice. Globalne posledice trgovine robljem oblikuju svetski poredak sve do danas.

Istovremeno, stručnjak za ljudska prava naglašava: koliko god istorijsko suočavanje bilo važno, afrički lideri se danas suočavaju s ogromnim izazovima u sadašnjosti i budućnosti. Odgovornost za razvoj i dobru upravu danas pre svega leži na njima samima.