Trampova turneja - iz ugla SAD | Politika | DW | 27.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Trampova turneja - iz ugla SAD

Predsednik Donald Tramp je na svom prvom putovanju u inostranstvo imao bogat program: Saudijska Arabija, Izrael i Palestina, papa, EU i NATO u Briselu i samit G7 u Italiji. Kako Amerikanci vide nastupe svog predsednika?

Konzervativne mediji u SAD daju Trampu visoke ocene za njegovo prvo putovanje u inostranstvo. Njihovi komentari bi mogli da se svedu na sledeće: Američki predsednik je pokazao da rat protiv terorizma shvata veoma ozbiljno, u odnosima sa Izraelom je pogodio pravi ton, od NATO je zatražio da ispunjava svoje  dužnosti i kad je u pitanju trgovina - nije pravio kompromise. Doduše, u socijalnim medijima su milioni kliknuli na video na kojem se vidi kako prva dama Melanija odbacuje Trampovu ruku - ali prema desnom Breitbart njuz, to su su lažne vesti, dakle izmišljotina levice koji želi da naudi Trampu.

U izjavi za Foks njuz, Nevt Gingrič, dugogodišnji portparol republikanaca u Predstavničkom domu, kaže da je uveren da će svet pamtiti istorijsku prekretnicu u borbi protiv terorizma: "On se vraća sa istorijskog puta, sa puta na kojem je bio disciplinovan i nije sve odmah tvitovao."

Veoma mali broj posmatrača iz redova republikanaca su se žalili što je Tramp prvo otputovao u Saudijsku Arabiju, što je značajno ublažio svoju kritiku islama i što nije ponovo insistirao da mu saveznici u NATO daju čvrsta obećanja da će ispunjavati svoje obaveze.

Zašto prvo u Saudijsku Arabiju?

Demokrate su naravno  drugačije reagovale. Tako je Nensi Pelosi komentarisala: "Prilično neobično da je predsednik prvo otputovao u Saudijsku Arabiju! Saudijska Arabija? Koji je bio razlog za ovu odluku? Baš bih volela da znam." Pelosi je nabrojala i sve Trampove prethodnike poslednjih decenija koji su uvek prvo putovali u Kanadu ili Meksiko, dakle u posetu prvim susedima.

U liberalnim medijima komentatori su izražavali stid zbog toga što se Tramp u knjigu utisaka memorijalnog centra u Jad Vašemu upisao kao neki školarac: "Super + neću nikad zaboraviti." Uzeli su mu za zlo što se kreveljio tokom posete papi i što je u Briselu gurnuo premijera Crne Gore Duška Markovića.

Donald Trump in Israel (Reuters/N.Moskowitz)

Trampovi u Izraelu, 22.05.2017.

Više američkih predsednika su se u više navrata žalili na nemački trgovinski suficit. Ali Tramp je jedini koji je rekao da je Nemačka „bad" – a šta ta engleska reč stvarno znači, odnosno da li je Tramp rekao da je Nemačka loša ili zla pokušavaju od tada da razjasne u Berlinu i u Briselu. A sve to zbog nemačkih automobila koji se prodaju u SAD - mada mnoga od tih vozila proizvode američki radnici u fabrikama u Sjedinjenim Državama. Bena Stajl iz Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu kaže: "Predsednikovi komentari o Nemačkoj su bili definitivno prejaki."



General Daglas Lut, do januara ambasador Sjedinjenih Američkih Država u NATO, izrazio je žaljenje zbog Trampovog nastupa pred saveznicima u Briselu. Tramp je istakao da svi članovi moraju da ispune svoje obaveze plaćanja - to je u redu, kaže Lut, ali jasna obaveza SAD da će uvek pomagati saveznike je još važnija, posebno za države na istočnom obodu NATO: "Za njih to nije retoričko pitanje ili akademska stvar, za njih je to stvar egzistencije."

Ruska veza

Putovanje Donalda Trampa u inostranstvo u Sjedinjenim Američkim Državama našlo se u senci svakodnevno novih izveštaja o istrazi o mogućoj vezi  Trampove administracije sa Rusijom. U međuvremenu, FBI je zainteresovan za nekoliko članova Trampovog tima, uključujući i njegovog zeta Džareda Kušnera.

Kako pišu Vašington post i Njujork tajms, Trampov zet Džared Kušner, suprug njegove ćerke Ivanke, pokušao je u decembru da uspostavi tajni komunikacioni kanal Trampovog prelaznog tima sa Kremljom. Tu je ideju izneo ruskom ambasadoru u SAD Sergeju Kisljaku, na sastanku u Tramp kuli 1. ili 2. decembra, a predložio mu je da Trampovi ljudi za bezebednu komunikaciju o političkim pitanjima kao što je rat u Siriji, koriste rusku opremu u njihovim objektima na američkoj teritoriji.

Vašington post se poziva na neimenovane američke zvaničnike koji su dobili obavešajne podatke o presretenim razgovorima s Rusijom.

Advokat Džareda Kušnera potvrdio je da je on spreman da razgovara sa istražiteljima Federalnog istražnog biroa (FBI) o ruskim kontaktima, kao i da govori u Kongresu o svojoj ulozi u Trampovoj kampanji 2016.

Američki list navodi da je ambasador Kisljak rekao nadređenima da je Kušner predložio razgovore u ruskim diplomatskim objektima, jer to navodno otežava praćenje. Dodaje se da je Kisljak navodno bio "zatečen" Kušnerovim predlogom.

USA Trump Family beim Papst Gruppenfoto (Reuters/A. Tarantino)

Audijencija kod pape - prvi sleva je Trampov zet Džared Kušner.

Bela kuća je u martu potvrdila da su se Kušner i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin sastali sa Kisljakom u "Tramp kuli" u decembru prošle godine. Flin je podneo ostavku posle medijskih izveštaja da je pre inauguracije Donalda Trampa s ruskim ambasadorom razgovarao o američkim sankcijama prema Rusiji. Istražitelji su takodje zainteresovani sa sastanak Kušnera s ruskim bankarom Sergejem Gorkovim, navode Vašington post i En-Bi-Si njuz.

Klintonova govori u skraćenom mandatu

Na jednom od svojih retkih pojavljivanja od predsedničkih izbora prošlog novembra, Hilari Klinton je održala govor pred diplomcima svog starog koledža u blizini Bostona. "Liberalnim posmatračima je žao što je na samitu G7 Tramp zauzeo izolovan stav o trgovinskim pitanjima i klimi" – rekla je Klintonova, dok sa druge strane konzervativne pristalice predsednika njegove nastupe tumače kao znak snage. "Mnogi studenti su sigurno šokirani izbora takvog jednog čoveka za predsednika", rekla Klintonova i dodala: "Ali njegov mandat će se završiti pravnim putem zbog ometanja ometanja pravosuđa."

Diplomci su frenetično podržali Klintonovu. Međutim, većina Trampovih pristalica ne želi ni da čuje za prevremeni kraj njegovog mandata - pogotovu ne posle njegovog prvog putovanja u inostranstvo.

Andreas Horhler, Vašington/ Dijana Roščić