Tramp traži sukob na samitu NATO u Ankari

Oštri napadi na saveznike i novo posezanje za Grenlandom: američki predsednik Donald Tramp na samitu NATO u Ankari razočarao je Evropljana i razvejao njihove nade da će nastupiti jedinstveno. Tramp je na marginama skupa najavio da će prekinuti trgovinske odnose sa Španijom zbog nedostatka njene podrške u ratu protiv Irana. Među zemljama koje su, prema njegovim rečima, ostavile SAD na cedilu, ponovo je pomenuo i Nemačku.

A onda je tokom samita došlo i do nove eskalacije u ratu na koji mnogi evropski saveznici gledaju kritički. Na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, Tramp je rekao da je, prema njegovom mišljenju, primirje sa Iranom okončano. Ali on nije potpuno zatvorio vrata za dalje pregovore.

Najgori scenario ipak je izbegnut. Tramp nije prekinuo posetu Turskoj i napustio skup pre vremena, već je u podne, prema planu, učestvovao u radnom delu samita.

Kancelar Fridrih Merc zamišljao je drugačiju poruku samita. Nekoliko sati pre Trampovog ispada on je prizivao „dobar duh Ankare“.

„Siguran sam da ćemo iz Ankare poneti novi duh u NATO, duh koji će Alijansu učiniti jačom i jedinstvenijom.“

Tramp o Iranu: „Oni su ološ“

Od toga nije bilo ništa. Obnavljanje rata protiv Irana moglo bi da predstavlja novo opterećenje za Alijansu. Evropljani su svojim protivljenjem ratu izazvali Trampov bes. Na samitu G7 u junu okvirni sporazum između Vašingtona i Teherana još je zbližavao Evropljane i Amerikance – sada se, međutim, postavlja pitanje hoće li rat ponovo da se rasplamsa punom snagom.

„Mislim da je sve gotovo. Ne želim više ništa da imam s njima. Oni su ološ“, rekao je Tramp na pitanje o primirju sa Teheranom.

Dodao je i da je gubljenje vremena razgovarati s predstavnicima Irana.

„To su lažovi“, rekao je.

Američka vojska je već tokom noći, kao odgovor na napade na tankere u Ormuskom moreuzu, bombardovala desetine ciljeva u Iranu. Uz to, SAD su ponovo uvele sankcije na iransku naftu.

Rat protiv Irana mnogi evropski saveznici kritikuju još od samog početka – iako dele cilj da Iran ne sme da proizvede nuklearno oružje.

Tramp o Španiji: „Užasan partner“

Španija i Italija odbile su da dozvole korišćenje njihovih vojnih baza za rat protiv Irana. Španija je i ranije bila na Trampovoj meti, jer premijer Pedro Sančez ne želi da ispuni cilj NATO usvojen pre godinu dana, prema kojem bi članice trebalo da za odbranu izdvajaju pet odsto BDP.

„Španija je užasan partner u NATO. Ne učestvuju, ne plaćaju“, rekao je Tramp tokom susreta sa Ruteom.

„Ne želim više da trgujem sa njima“, poručio je.

Rute se usprotivio „tatici“

To je bilo previše čak i za Rutea, koji među evropski liderima važi za čoveka koji najviše izražava razumevanje za Trampa. Njegovi pokušaji da ublaži sukobe već su postali legendarni – pa je na prethodnom samiItalijatu NATO u Hagu Trampa čak nazvao „taticom“.

U Ankari mu je, međutim, neobično otvoreno protivurečio, pa ga je čak i prekidao.

Govoreći o podršci američkoj operaciji protiv Irana, Rute je rekao da je iz Evrope poletelo 5.000 aviona. Pritom je mislio na poletanja američkog ratnog vazduhoplovstva iz baza kao što je Ramštajn u Nemačkoj.

Tramp je potom prigovorio da nisu svi saveznici dozvolili korišćenje američkih baza na svojoj teritoriji za napade na Iran.

„Pet hiljada je...“, počeo je Tramp, ali ga je Rute prekinuo:

„Ogromno“, rekao je generalni sekretar NATO.

Iza zatvorenih vrata Tramp je sasvim drugačiji

Tramp je pred kamerama ponovo pokrenuo i pitanje Grenlanda, ostrva koje pripada Kraljevini Danskoj, takođe članici NATO.

Prema navodima učesnika samita, iza zatvorenih vrata predsednik SAD nastupao je sasvim drugačije.

„Ni na koji način nije bio takav“, rekli su izvori sa sednice.

Grenland tamo nije bio tema, kao ni Španija. Kako navode učesnici, javni i privatni nastup bili su „u izvesnom kontrastu“.

Bračni par Merc razgovarao s Trampom na svečanoj večeri

Prve hitne vesti o američkom bombardovanju Irana pojavile su se ubrzo nakon svečane večere povodom otvaranja samita u palati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Bračni par Merc – kancelara je u Ankari pratila supruga Šarlote – sedeo je neposredno pored Trampa.

Iz krugova nemačke vladine navodi se da je atmosfera bila „živa i prijateljska“. Njih troje su, navodno, „gotovo celo veče“ razgovarali o političkim i privatnim temama.

Na meniju su bili brancin i goveđa rebra.

Kada je Merc sledećeg jutra stao pred kamere, dok su vazdušni napadi već dominirali vestima, o tome u početku nije rekao ni reč. Umesto toga ponovo je prizivao „duh Ankare“ – viziju NATO koji postaje više evropski kako bi Amerikanci ostali u Alijansi.

Deklaracija samita: „Jača Evropa u jačem NATO“

Da li je to još uvek realno?

Optimisti unutar Alijanse ukazuju na razvoj događaja tokom protekle godine, koji je na ovom samitu pao u drugi plan.

Nemačka i brojne druge evropske države ponovo su značajno povećale izdvajanja za odbranu i preuzele mnogo veću odgovornost. Berlin sada troši gotovo 125 milijardi evra, odnosno oko 2,7 odsto BDP, a želi da već 2029. – šest godina ranije nego što je dogovoreno – dostigne nove ciljeve NATO.

U vojnoj komandnoj strukturi NATO Nemačka od ove godine ima više vodećih funkcija nego SAD.

Sve to trebalo bi da omogući Amerikancima da više sredstava i vojnih kapaciteta preusmere na jačanje odvraćanja u Indo-Pacifiku. SAD danas glavnim izazovom za sopstvenu bezbednost više ne smatraju Rusiju, već Kinu.

U završnoj deklaraciji sa samita u Ankari navodi se da je cilj: „jača Evropa u jačem NATO – modernizovana Alijansa“.

Nemačka ima posebnu odgovornost kada je reč o Ukrajini

Za SAD to takođe znači da Evropljani treba da preuzmu glavnu odgovornost za finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.

Na kraju samita Kijevu upućeno je novo obećanje o milijardama evra vojne pomoći za nastavak odbrane od Rusije.

Prema završnoj deklaraciji, za ovu i narednu godinu trebalo bi obezbediti najmanje po 70 milijardi evra za vojnu opremu, podršku i obuku.

To bi ukupno iznosilo 140 milijardi evra.

U taj iznos uračunat je i paket pomoći Evropske unije od oko 60 milijardi evra do kraja 2027. godine. Time bi ostalo približno 80 milijardi evra koje bi evropske članice NATO i Kanada morale da obezbede iz sopstvenih budžeta – bez SAD.

Kao najveći donator, Nemačka u tome ima posebnu odgovornost.