Tramp ostaje nepredvidljiv | Politika | DW | 29.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

sto dana vlasti

Tramp ostaje nepredvidljiv

Mnogi Amerikanci glasali su za Trampa zato što je važio za političkog novajliju. Želeli su autsajdera na mestu predsednika. Kakvi su rezultati spoljne politike tog novajlije i autsajdera nakon prvih sto dana na vlasti?

Najblaži u oceni prvih sto dana Donalda Trampa u Beloj kući je Erik Gomez iz slobodarsko-konzervativnog trusta mozgova instituta Kejto: Trampova spoljna politika skoro uopšte se ne razlikuje od spoljne politike koju je vodio njegov prethodnik Barak Obama. Tramp radi po principu mešanja političkog, diplomatskog i vojnog pritiska. Gomez naglašava da je problematično to što je on nepredvidljiv, što često menja mišljenje. A razlog za to, smatra Gomez, leži u činjenici da Tramp jednostavno ne razume spoljnopolitičke odnose.

I Mihael Verc iz liberalnog trusta mozgova Centar za američki progres (CAP) to sagledava na isti način. Prvi udarac kada je reč o odnosima s Kinom bilo je proračunato Trampovo pominjanje osetljivog pitanja – da li Tajvan pripada Kini ili ne. „On je tako, u jednom loše pripremljenom intervjuu, u suštini revidirao četrdeset godina staru američku poziciju, samo da bi na kraju ponovo profitirao od Kineza.“

Tamo-vamo u spoljnoj politici

Predsednik je, kaže Verc, upao praktično u sve zamke koje su mu postavljene. On se okružio veoma konzervativnim i desno-ekstremnim savetnicima. Među njima su i mnogi oficiri, kao što je i ministar odbrane Džems Matis, nekadašnji general američkog Korpusa marinaca. Tu je i nacionalni savetnik za bezbednost Herbert Mekmaster, visoko odlikovani i iskusni vojnik.

Preti li dakle američkoj spoljnoj politici „militarizacija“? Erik Gomez je uveren da Tramp neće prezati od upotrebe vojne sile. To se moglo videti i na primeru bombardovanja vojnog aerodroma u Siriji, kao i položaja „Islamske države“ u Avganistanu. Tome bi trebalo dodati i to da su SAD vojno pomogle Saudijskoj Arabiji u jemenskom građanskom ratu – a to je sukob iz kojeg bi SAD „trebalo da se povuku“.

SAD su proteklih nedelja na krize, poput one vezane za upotrebu bojnih otrova u Siriji i situaciji u Avganistanu, uvek reagovale upotrebom vojne sile, podseća Gomez. Za njega je to „loš znak“. U tome se, kaže, ne vidi koherentna strategija u spoljnoj politici.

Kao Kubanska kriza?

Džek Džejns sa Američkog instituta za savremene nemačke studije (AICGS) strahuje da kriza sa Severnom Korejom može da se zaoštri. Severna Koreja ne poseduje samo atomske bombe, već je razvila i rakete dugog dometa. 

Džejns poredi situaciju sa Kubanskom krizom 1962, kada je američka vlada želela da spreči stacioniranje sovjetskih nuklearnih glava i raketa dugog dometa na Kubi. Tadašnji američki predsednik Džon Kenedi, savetovao se sa „čitavom regimentom“ eksperata i saradnika različitih ministarstava. A Trampu nedostaju dobro potkovani savetnici i opcije za delovanje, posebno zbog toga što su mnoge pozicije u ministarstvima još uvek upražnjene. Zbog toga se Trampov proces odlučivanja „rukovodi instinktom“, kaže Džek Džejns.

Mihael Verc je zbog toga u svojoj konačnoj oceni kritičan. On smatra da je aktuelni američki predsednik „strukturalno nesposoban da uči“. Raspon Trampove pažnje je veoma mali. Nedostaje mu obrazovanje, radoznalost, interesovanje za svet. On se kao i do sada prvenstveno informiše putem konzervativnih televizijskih informativnih kanala. Njega pokreće to kada je voljen i ima potrebu da bude priznat. Donald Tramp je u osnovi jedan sasvim nepolitična ličnost, a to je fatalna osobina za jednu od najvažnijih funkcija na svetu.

DW.COM

Reklama