Tramp laže - gore od drugih? | Izbor iz štampe | DW | 20.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Tramp laže - gore od drugih?

Nominacija Donalda Trampa za predsedničkog kandidata Republikanske stranke jedna je od tema komentara u nemačkoj dnevnoj štampi. Evo izvoda iz karakterističnih tekstova o tome.

„Retko kada je na jednom kongresu u SAD istina tako brutalno gažena kao na sastanku republikanaca u Klivlendu“, siguran je dnevnik Špigel onlajn: „Jedan za drugim su se ređali govornici u Kviken lons areni tako nazvanoj po jednoj firmi osumnjičenoj za prevaru, i govorili o bizarnom svetu fantazije u kome se Amerika nalazi na ivici ponora, Hilari Klinton je ubica, a Donald Tramp je častan biznismen/vinar. Što su laži bile bestidnije, odobravanje delegata je bilo glasnije. Sigurno je da američke predizborne kampanje nisu parade činjenica. Takozvani spin-doktori manipulišu medije, stranački kongresi imaju informativno-reklamni karakter, TV-spotovi su često sredstvo za blaćenje određenih ličnosti. Još 2005. je komičar Stiven Kolbert izmislio reč truthiness za poluistine Džordža Buša mlađeg.

List Frankfurter algemajne cajtung smatra da je „Ono što se dešavalo do Trampove nominacije u Klivlendu, najneobičnija predizborna kampanja u američkoj istoriji. U 20 televizijskikh debata i nebrojenim drugim prilikama, Tramp je svihe konkurente ismevao, vređao, verbalno gazio. Ništa ne može da mu našteti. Važi kao nezavisan, kao čovek koji gaji pravednu srždbu protiv onih u Vašingtonu, kao neko ko će konačno raščistiti situaciju, kao jak političar.“

„Trampu nisu potrebni klasični mediji, ali mnogima je drago što on postoji jer – donosi gledanost i čitanost [...] Još nijedan kandidat nije bio ovoliko prisutan; svakog dana je bez prekida na televiziji, pri čemu mu retko kada postavljaju kritička pitanja. Istina je ostala ko zna gde. Tramp razbija intervju u klasičnoj formi, i jednostavno samo ponavlja ono što hoće, čak i kada to nije tačno. Još nikada američki mediji nisu toliko iskaza podvrgli tolikim proverama, ali to uopšte nije bilo važno. Podržavali su ga uglavnom belci – pripadnici srednjeg sloja, a on je stalno širio krug svojih simpatizera“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Dnevnik Zidojče cajtung prenosi da je Tramp iskoristio „poslednje nasilje između belaca i crnaca da bi Klintonovu i predsedik Baraka Obamu optužio da su slabe vođe, da bi implicitno pojačao strah belaca od crenačkih kriminalaca i da bi sebe predstavio kao kandidata za red i bezbednost. Ni u jednom od svojih govora Tramp nije izjavio kako će, pa ni da će, rešiti problem dubokog jaza između bogatih i siromašnih u SAD. Time se on razlikuje čak i od jadnog tako spornog Republikanca kakav je bio Džordž Buš mlađi, koji je u svojoj predizbornoj kampanji makar govorio da želi da bude predsednik svih Amerikanaca. On je miljama udaljen od Obaminih stalnih apela za pomirenje društva.“