Tramp ili Kruz? Možda će odlučiti pravilnik...

Ostale su dve realne varijante da se reši republikanska trka oko kandidata za predsednika SAD. Ili će Donald Tramp na preostalim nadmetanjima osvojiti potrebnu većinu glasova delegata (1.237), ili će – ako nijedan od takmičara ne osvoji većinu – kandidat biti određen tek na izbornom stranačkom kongresu. Mogućnost da Ted Kruz u ciljnoj ravnini pretekne Trampa i osvoji većinu glasova više nije realna.

Nema iskustava sa više izbornih krugova

Ako se ostvari ono što je najverovatnije, rezultat će i posle prvog izbornog kruga biti sasvim neizvestan. U tom krugu je većina delegata koje su poslale savezne države još obavezna da glasa za onoga koji je pobedio u predizbornom nadmetanju u njihovoj saveznoj državi. Uz to, za prvi izborni krug mogu biti nominovani samo kandidati koji su osvojili većinu u najmanje osam saveznih država. Ali, sa svakim sledećim izbornim krugom, taj princip postaje manje obavezujući, tako da većina delegata već posle trećeg kruga može da slobodno odlučuje o tome za koga će glasati.

No, tako nešto se dešava veoma retko: poslednji republikanski kongres za nominaciju predsedničkog kandidata na kome je bilo više od jednog kruga glasanja održan je 1948. a poslednji kongres na kome glavni kandidat pre prvog kruga nije imao obezbeđenu većinu glasova delegata održan je pre 40 godina.

„Ove godine sam stalno imao pogrešne prognoze, tako da sam prestao da iznosim predviđanja o tome kako će proći ovi izbori“, kaže Piter Fimen, član Republikanskog nacionalnog komiteta iz Floride. Ono što on zna jeste svakako kome će dati svoj glas na predstojećem kongresu: to je Donald Tramp, koji je na Floridi ubedljivo pobedio. „Moram tako da glasam“, kaže, „jer to propisuju pravila moje stranke. Tek posle trećeg izbornog kruga delegati iz Floride smeju sami da odlučuju“.

Kejsikova kalkulacija

Tom Rat će glasati za Džona Kejsika. Rat je vođa Kejsikove kampanje u Nju Hempširu. Kejsik je treći kandidat koji je još aktivan u borbi a Nju Hempšir je jedna od malog broja saveznih država u kojima je on odneo pobedu. Cilj njegove kampanje je zapravo sprečavanje Trampovog trijumfa u preostalim saveznim državama.

Ako na kongresu dođe do drugog ili trećeg kruga glasanja, to će biti šansa za Kejsika. No, ima i onih koji smatraju da bi proglašavanje za kandidata nekog ko je samo u nekoliko saveznih država osvojio većinu potpuno obesmislilo čitav višemesečni sistem izbora.

Ako bude više od jednog kruga glasanja, veoma važno će biti kako tačno izgledaju pravila. Pravilnik postoji, ali, nedelju dana pred kongres, sastaje se specijalna komisija koja ih modifikuje – ako je potrebno. Ukoliko nijedan kandidat ne bude imao potrebnu većinu, upravo te modifikacije bi mogle da budu odlučujuće.

Zbog toga se sada iza kulisa već žestoko raspravlja o izboru delegata za taj kongres, kaže Džoš Putnam, politikolog sa Univerziteta u Džordžiji: „Ti koraci su veoma važni i o njima se razmišlja mnogo pre nego što dođe do izbora za kandidata za predsednika SAD“.