Tramp i Si: Veliki ulozi na sastanku u Južnoj Koreji

Uoči sastanka, koji je zakazan za četvrtak, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), trgovinski predstavnici obe strane izjavili su da su postigli okvirni dogovor koji uključuje niže američke carine na kineski uvoz i kinesko odlaganje ograničenja izvoza retkih zemnih metala.

Tramp je šokirao tržišta ovog meseca najavom carina od 100 odsto na kineski uvoz, nakon što je Kina saopštila da će ograničiti izvoz retkih zemnih metala, koji su ključni za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda.

Mogućnost da se lideri dve najveće svetske ekonomije vrate za pregovarački sto dovela je do rasta na berzama širom sveta.

Iako detalji okvirnog dogovora nisu objavljeni, američki ministar finansija Skot Besent izjavio je u nedelju za američke medije da će sporazum verovatno uključiti „neku vrstu odlaganja“ kineskih ograničenja na izvoz retkih zemnih metala, kao i obavezu Kine da kupi „značajne količine“ američke soje.

Besent je takođe rekao da je Trampova pretnja o stoprocentnim carinama „efektivno povučena“. „Izgleda da obe strane prave određene ustupke, što je ulilo više optimizma spoljnim posmatračima, posebno investitorima“, rekao je Denis Veng, vanredni profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu Sem Hjuston, za DW.

Međutim, Veng je dodao da je malo verovatno da će primirje koje je u izgledu  promeniti „osnovnu dinamiku strateškog rivalstva“ između Pekinga i Vašingtona na duže staze.

„Svi znaju da konkurencija traje, ali niko ne želi da to iznenada izazove ekonomski kolaps“, rekao je on, dodajući da je cilj obe zemlje da učinak sve veće napetosti u odnosima bude što blaži.

Kina ima više uticaja pod Trampom 2.0

Sastanak u Južnoj Koreji biće Trampov prvi susret licem u lice sa Sijem tokom njegovog drugog mandata. Dvojica lidera razgovarala su telefonom najmanje tri puta ove godine, poslednji put u septembru.

Tramp je svoj mandat započeo uvođenjem sveobuhvatnih carina širom sveta, ali je Kina uspela da iskoristi svoju ogromnu ekonomsku snagu da uzvrati.To je uključivalo obustavu kupovine američke soje iz tekuće žetve, što je američke farmere koštalo milijarde dolara.

Kada je Peking početkom meseca zapretio ograničenjem izvoza retkih zemnih metala, to je doživljeno kao velika eskalacija, budući da na Kinu otpada  oko 70 odsto svetske proizvodnje, a pod njenom kontrolom je više od 90 odsto kapaciteta prerade.

Ovo sve kao da je već viđeno,  jer se Tramp poslednji put lično sastao sa Sijem 2019. godine, tokom prvog trgovinskog rata sa Kinom. Međutim, čini se da Peking ovog puta nije spreman na popuštanje.

„Si Đinping se sada oseća mnogo sigurnije. Verovatno je spreman da zauzme čvršći stav“, rekao je Dža Ian Čong, vanredni profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Veng je takođe istakao da je „Peking veoma detaljno proučio Trampa“ kako bi proračunao svoj sledeći potez, pri čemu su određeni ustupci unapred strateški pripremljeni kao pregovarački aduti. „Zapravo, Kina je prestala da kupuje soju odmah nakon što je Tramp stupio na dužnost u januaru, što pokazuje da je cela priča o soji bila planirana unapred“, rekao je.

Hoće li Si izvršiti pritisak na Trampa zbog Tajvana?

Osim trgovinskih sporova, očekuje se da će Trampove diskusije sa Sijem obuhvatiti i geopolitičke tenzije oko Tajvana — Peking ga smatra delom svoje teritorije i ne isključuje upotrebu sile za postizanje „ponovnog ujedinjenja“.

SAD, iako nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, ostaju glavni bezbednosni partner ostrva i snabdevač vojnom opremom i naoružanjem.

Uoči sastanka pojavile su se zabrinutosti oko mogućih promena u američkoj podršci Tajvanu.

„Wall Street Journal“ je u septembru izvestio da Si ponovo vrši pritisak na Trampovu administraciju da zvanično izjavi kako „se protivi nezavisnosti Tajvana“. „Vrlo je verovatno da će on dati izjave o Tajvanu koje Peking smatra bezopasnim ili barem ne provokativnim — Tramp obično ide tim putem“, rekao je analitičar Veng.

Uprkos zabrinutostima, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u subotu da Trampova administracija neće odustati od dugogodišnje američke podrške Tajvanu tokom pregovora o trgovinskom sporazumu sa Kinom. Tajvanski ministar spoljnih poslova Lin Čia-lung rekao je u utorak da ne veruje da će Tramp okrenuti leđa Tajvanu. Ipak, Veng je rekao za DW da je Rubiova izjava i dalje nejasna, jer je američki pristup Tajvanu „uvek bio prilično fleksibilan, sa širokim spektrom opcija.“

Ova politika SAD poznata je kao „strateška dvosmislenost“.

Svaka promena dugogodišnjeg američkog stava — koji se zvanično formuliše kao „nepodržavanje nezavisnosti Tajvana“ — predstavljala bi veliku diplomatsku pobedu za Peking i ostavila ostrvo u ranjivom položaju.

Analitičar Čong veruje da je malo verovatno da će doći do značajne promene u američkoj retorici o Tajvanu, s obzirom na strateški položaj ostrva u indopacifičkom području, jer bi takva promena „takođe značila veliki zaokret u čitavom regionu.“

Šta sledi u odnosima dve zemlje?

Tramp je u sredu stigao u Južnu Koreju, ali će otputovati već sledećeg dana, preskačući glavni deo agende samita APEC.

Navodno je u razgovoru sa grupom direktora rekao da veruje kako će SAD „postići dogovor“ sa Kinom i da će to biti „dobar dogovor za obe strane.“ Tramp je ranije izjavio da planira da poseti Kinu početkom sledeće godine, bez navođenja tačnog datuma. Veng očekuje da će period od predstojećih razgovora do Trampove posete Kini biti vreme relativnog smirivanja tenzija između dve strane.

Iako prema Čongu susret dvojice lidera pruža priliku za razmenu signala, on upozorava da „ono što se dešava nakon sastanka nije ništa manje važno.“

„Treba imati na umu da su i SAD i Kina prilično spremne i sposobne da odustanu od bilo kog dogovora koji postignu.“