Tramp brblja – u Nemačkoj su zabrinuti | Politika | DW | 18.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Tramp brblja – u Nemačkoj su zabrinuti

Američki predsednik Donald Tramp prosledio je Rusiji dokumenta jedne strane tajne službe. Da li je to razlog da se i Nemačka zabrine? I koliko je nemačka tajna služba BND vezana za tajne službe SAD?

Afera u vezi s Trampom i tajnim službama izazvala je uznemirenje i u Nemačkoj. Poslanici u Bundestagu bi tako želeli da znaju koliko su tajni izvori još uvek bezbedni, ako se uzme u obzir da američki predsednik dokumenta od poverenja jedne strane tajne službe tako olako prosleđuje trećoj strani.

Prema medijskim napisima, Tramp bi želeo da osujeti istragu koju FBI vodi o njegovim kontaktima s Moskvom i zbog toga je prosledio tajna dokumenta jedne strane tajne službe ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu. I to očigledno bez prethodnih konsultacija s izraelskom tajnom službom, koja je, takođe ako je suditi prema medijskim informacijama, time bila direktno pogođena. Da li tako i informacije nemačke tajne službe BND prelaze preko pulta u Vašingtonu? I odlaze u ruke sumnjivim partnerima?

Političar Zelenih Hans-Kristijan Štrebele, član parlamentarnog Odbora za kontrolu nemačke tajne službe, oštro je kritikovao američkog predsednika. On je za radio Dojčlandfunk izjavio da Tramp „gazi nogama po poverljivim izvorima stranih tajnih službi, ne poštuje etablirana pravila i zbog toga bi trebalo da snosi posledice“. Štrebele je pri tom mislio na vladu Nemačke.

Vlada pak, prema sopstvenoj izjavi, ne vidi da postojim akutan razlog za akciju. A na direktno pitanje novinara da li su time pogođene i tajne informacije nemačkih službi, portparol vlade Štefan Zajbert nije odgovorio. Samo je rekao da u ovom konkretnom slučaju jedino parlamentarni Odbor za kontrolu tajne službe ima pravo da o tome sazna više.

Roter Aktenordner mit der Aufschrift Geheim Geheimnisverrat Verrat geheime Daten

Da li su tajna dokumenta zaista tajna?

Da li Nemačka mora da prosleđuje informacije?

Bez obzira na aktuelne optužbe na račun američkog predsednika, u nemačkom je interesu da i dalje deli saznanja tajnih službi s partnerskim zemljama kao što su SAD, izjavio je Zajbert: „Dobra saradnja tajnih službi značajan je preduslov da efikasno vodimo borbu protiv međunarodnog terorizma.“

Dobar poznavalac rada tajnih službi Florijan Pajl, u izjavi za nemački javni servis ARD, samo je ojačao te argumente: „Kada je reč o dobijanju informacija, nemački BND se još uvek, naročito u tehničkoj oblasti, snažno oslanja na američke tajne službe.“ Zbog toga se, kaže Pajl, konfrontacija u ovom slučaju isključuje.

To bi doduše u pojedinačnim slučajevima moglo da znači da bi ubuduće veoma poverljive informacije prvo mogle da budu zadržane, ali to ne bi ništa promenilo u generalnoj razmeni podataka između američkih i nemačkih tajnih službi, dodaje Pajl. „Zbog toga su veze sa Amerikom više nego važne, posebno zato što BND ima skromne resurse.“

Poslaničkom klubu Zelenih u Bundestagu tako se ukazala prilika da u parlamentu unakrsno ispita ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, koji je i odgovoran za rad tajnih službi za unutrašnju bezbednost. I on je takođe ukazao da, kada je u pitanju borba protiv terorizma, saradnja nema alternativu.

Bundestag - NSA Untersuchungsausschuss

Konstantin fon Noc: Nemačka vlada se na jedan način odnosi prema američkim partnerima, a na drugi prema sopstvenom parlamentu

Političar Zelenih Konstantin fon Noc u razgovoru za DW kaže: „Savezna vlada je veoma popustljiva prema američkim partnerima i preko nemačkih tajnih službi prosleđuje veoma poverljive informacije američkim službama. Međutim, ona se na drugačiji način odnosi prema Bundestagu, jer se relevantne informacije ne mogu kontrolisati u parlamentu zbog, kako kažu, poverljivosti.“ Slučaj Tramp i to što je on izdavao poverljive informacije, pokazuje dakle dvostruke standarde sa kojima tzv „Velika koalicija“ (SDU/CSU-SPD) deluje na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu.

Šta bi se desilo Angeli Merkel?

Neki se pak pitaju šta bi se dogodilo Angeli Merkel da je, kao i Donald Tramp, prosledila dalje poverljive informacije? Tramp je na Tviteru objavio da ima pravo da spusti prag poverljivosti nekog dokumenta. Stručnjaci za ustavno pravo potvrdili su da je to pravno u redu, ali ocenjuju i da politički – nije uobičajeno. Oni dakle u tome vide povredu političke prakse.

A u Nemačkoj? Poslovnik savezne vlade ne daje o tome bliže informacije. Ekspert za ustavno pravo, profesor Ulrih Romelfanger, kaže za DW da u poslovniku jeste opisana uloga kancelarke, ali da ima „veoma malo ili gotovo ništa o pitanju čuvanja tajnosti i obavezama kancelarke“. U svakom slučaju, kancelarka se zakletvom obavezala da će raditi za dobrobit države.

Bundeskanzlerin Angela Merkel

Šta bi bilo sa Angelom Merkel kada bi uradila isto što i Tramp?

Prosleđivanje poverljivih informacija Rusiji, bila bi „povreda zakletve“, ocenjuje prof. Romelfanger. A ako bi se u parlamentu pronašla većina poslanika sa sličnim mišljenjem, kancelarka bi u tom slučaju mogla i da bude smenjena.

Da li bi Angeli Merkel, ako bi se našla u istoj situaciji kao što je sada Donald Tramp, zaista pretila smena? „U novijoj istoriji Nemačke nije bilo takvog slučaja, ali sam uveren da to niko ne bi politički preživeo“, zaključuje Romelfanger.