Trag paljevine duž Nemačke

Dolaze iz Sirije, Eritreje ili sa Kosova. Oni su izbeglice koje napuštaju svoje sukobima zahvaćene domovine, tražeći sigurnost u Nemačkoj. Sa sobom često ne ponesu ništa, samo nešto odeće. Samo od januara do juna ove godine, azil u Nemačkoj zatražilo je 179.037 ljudi. Međutim, ljudi širom Nemačke sve češće otvoreno daju do znanja da u svom susedstvu ne žele izbeglice. Svoj animozitet oni ne iskazuju na raznim sastancima u gradskim upravama ili protestima: samo od početka ove godine u Nemačkoj je bilo čak 13 požara podmetnutih u zgradama u kojima žive izbeglice ili koje su planirane kao prihvanti centri.

"Ne" izbeglicama u susedstvu

Jedan takav požar u gradiću Remšingenu u blizini Karlsruhea, na jugozapadu Njemačke, nedavno je rezultirao štetom većom od 70.000 evra. Kuća je, srećom, bila neuseljena, ali je bila namenjena izbeglicama koji su već podneli zahtev za azil.Prošlog četvrtka, gotovo ista scena, ali u drugom delu zemlje. U bavarskom gradiću Rajhertshofu, nepoznati počinitelji podmetnuli su požar u zgradi koja je od septembra trebalo da bude utočište za 67 izbeglica. Gradonačelnik Mihael Franken je bio šokiran. On je potom izdao saopštenje u kojem kaže da će izbeglice u taj grad ipak stići početkom septembra.

Podmetanje požara nije pojava vezana za jedan region. U gradu Cosenu, na istoku države, dvojica muškaraca iz redova ekstremne desnice, osumnjičeni su za podmetanje požara u zgradi, koja ja takođe planirana za smeštaj izbeglica. Na zapadu države, u Koesfeldu, zapaljen je šator u dvorištu jedne škole, koji je takođe bio namenjen izbeglicama. U Ešeburgu, na severu Nemačke, jedan 38-godišnjak bacio je zapaljen kanister benzina u kuću u koju trebalo da se useli jedna iranska porodica. U bavarskom Hepbergu nepoznati počinitelji pokušali su da zapale metalni kontejner u koji su, takođe, privremeno trebalo da budu smešteni azilanti.Većina zapaljenih objekata bila je tek u pripremi za prijem izbeglica. Neki objekti su zapaljeni mesecima pre nego što se očekivao dolazak izbeglica, a neki nekoliko sedmica ili dana od planiranog dolaska stranaca. "Počiniioci ne prihvataju nemačku kulturu 'dobrodošlice' ", kaže Robert Lideke, portparol Amadeu Antonio fondacije koja se bori protiv desničarskog ekstremizma, rasizma i kesenobije u Nemačkoj. Lideke veruje da podmetači vatre pripadaju sceni ekstremnih desničara.

Od demonstracija do požara

"Ovi slučajevi nam pokazuju da jačaju grupe ekstremne desnice", tvrdi Andreas Cik, direktor Instituta za interdisciplinarne studije o sukobima i nasilju univerziteta Bilefeld. "Nakon protesta, oni koji sada podmeću požare, hoće da pokažu da zaista nešto rade, da su stvar uzeli u svoje ruke".

Lideke naglašava da bi najgore bilo kada bi lokalne vlasti izbeglice preusmerile u druge centre: "Odustajanje zbog straha bi bilo katastrofalno. Umesto toga, odgovorni moraju jasno pokazati da neće dopustiti da im desničarska manjina određuje šta da rade".

Ključ je u informisanosti

No, kako sprečiti napade u društvu koje pokazuje sve manje razumevanja za prihvatanje izbeglica?"Gradske vlasti od početka moraju građane informisati o svemu. Moraju ljudima objasniti zašto izbeglice stižu, od kakvih strahota ti ljudi beže. Moraju takođe imati stručno osoblje koje će na adekvatan način prenositi informacije lokalnom stanovništvu tokom celog procesa", kaže Lideke. Cik takođe smatra da je lokalnim zajednicama potrebno obučeno osoblje koje će, zajedno sa stanovništvom, proći integraciju izbeglica u novu sredinu. I političari moraju da iskažu svoju podršku lokalnim zajednicama i da ih češće posećuju.

Za sada, situacija u Nemačkoj ostaje napeta. Broj ljudi koji traže azil i dalje će da se povećava - i opasnost od podmetanja požara ostaje. Desni eksktremisti su na internatu bili postavili kartu Nemačke sa crveno označenim mestima na kojima se nalaze smeštaji za izbeglice - gotovi i planirani. Time je onima koji žele da pale, posao bio zastrašujuće pojednostavljen. Ta karta je u međuvremnu uklonjena sa interneta.