Tržišna demokratija ili demokratsko tržište? | Evropa | DW | 15.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Tržišna demokratija ili demokratsko tržište?

Gde su manjkavosti demokratije? Na to pitanje pokušava da odgovori serija manifestacija „Mapping Democracy“. Tako su se u Minhenu čuli i glasovi umetnika i naučnika iz Londona i Pekinga – i svi imaju slična zapažanja.

„Najveći je rob onaj ko veruje da je slobodan, a u stvari to nije.“ Ove reči Volfganga Getea efikasno ukazuju na zatočeništvo ljudi u modernim ekonomskim sistemima koji su odreda „demokratski“. Zaista, svi Evropljani danas imaju pravo glasa i (uglavnom) slobodu mišljenja, ali su gotovo svi podređeni finansijskim moćnicima i bankarskim sistemima. Da li demokratija umire tamo gde buja kapitalizam?

Aksel Honet (u sredini): Politički ciljevi brzo se razbijaju o granice koje je postavio krupni kapital

Aksel Honet (u sredini): Politički ciljevi brzo se razbijaju o granice koje je postavio krupni kapital

Aksel Honet je profesor filozofije iz Frankfurta. Smatra da se ljudi opravdano pitaju ko upravlja njihovim državama – političari koji su dobili mandat voljom naroda, ili gospodari novca. „Dominira osećaj da politički akteri, vlada i parlament imaju minijaturni prostor za manevre i odluke, tako da je na kraju prilično nevažno za koga su građani glasali“, kaže Honet za DW. On dodaje da se politički ciljevi brzo se razbijaju o granice koje je postavio krupni kapital.

Kolizija tržišta i demokratije

Zvanična vlast sve je ređe shvaćena kao instrument koji treba da sprovodi ono što građani žele. Umesto toga, posebno tokom krize evra, širom kontinenta važi deviza: demokratija mora da se podredi tržištu. „Kolizije između demokratskih principa i načela slobodnog tržišta bilo je oduvek“, navodi Honet, „ali trenutno vaga opasno preteže na stranu kapitalizma kojem demokratija mora da ustupi deo moći“. Trebalo bi da bude upravo obratno, kaže ovaj profesor – tržište treba da se podredi demokratiji.

Nemački pisac Ingo Šulce ima ilustrativan primer za ovaj zabrinjavajući razvoj – on govori o planovima Evropske unije da privatizuje snabdevanje građana vodom. Šulce, koji je i neka vrsta narodnog tribuna, sakupio je oko milion potpisa protiv privatizacije životno važnih resursa u Berlinu. „Moguće je iskoristiti demokratske institute poput građanske inicijative. Čini mi se da mi radimo premalo. Može da se postigne mnogo više nego što mislimo“, kaže Šulce.

Kineski put – kroz Partiju

Mnogi smatraju, recimo demonstranti u Londonu, da krupni kapital treba kontrolisati

Mnogi smatraju, recimo demonstranti u Londonu, da krupni kapital treba kontrolisati

Lu Ksiang Hua priključio se raspravi uživo iz Kine, putem velikog ekrana. Ovaj profesor filozofije iz Šangaja razume strahove Evropljana. On veruje u zajedničke, globalne osnove demokratije. Ovo uređenje se temelji na osnovnim ljudskim i građanskim pravima, ali i različitim mehanizmima i institucijama koje treba da obezbede sprovođenje političke volje građana. Dok su osnovi demokratije stalni i univerzalni, dotle profesor Lu kaže da su mehanizmi podložni varijacijama. Kada je Kina u pitanju, Lu objašnjava da su građani zainteresovani da utiču na političke odluke kako bi se domogli dela blagostanja ka kojem grabi čitava država. Rešenje je, smatra Lu, u intenzivnijem otvaranju Komunističke partije za građane, a ne u borbi građana protiv Partije.

Na kraju minhenske rasprave ostalo je više pitanja nego odgovora. Kako da demokratija ponovo pretegne nad interesima kapitala? Za to niko nema gotovu formulu. Ali diskusija će se nastaviti i pružati sve do Pekinga. Možda je to najveći uspeh događaja „Mapping Democracy“ – dovesti evropske i kineske stručnjake za isti sto, pa makar on bio i virtuelni.

Autori: Klaudia Mende / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković

Reklama