„To se zove krađa zemlje“ | Politika | DW | 10.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bliski istok

„To se zove krađa zemlje“

Vrhovni sud Izraela zaustavio je naknadnu legalizaciju naselja na palestinskim teritorijama. To međutim ne znači da nova izraelska vlada, uz saglasnost SAD, ne bi mogla već u julu da anektira okupirane oblasti.

Trideset stepeni u hladu u dolini Jordana, a još nije ni podne. Palestinac Ibrahim Daik, poljoprivrednik koji uzgaja datule, ispitivački gleda još zelene plodove. Njegove plantaže su van Jerihona, na okupiranoj zapadnoj obali Jordana.

Berba je planirana za septembar – i upravo to ga brine. Jer, nova izraelska vlada bi već u julu mogla da sprovede sporni plan, aneksiju doline Jordana i izraelskih naselja. To bi imalo dalekosežne posledice u celom regionu. „Ova odluka nije put ka miru“, kaže Daik. „Veoma smo zabrinuti šta će nam doneti naredne nedelje.“

Ibrahim Daik je zabrinut

Ibrahim Daik je zabrinut

Dogovor Trampa i Netanjahua sve je promenio

Jerihon se nalazi usred doline Jordana, duž same reke na Zapadnoj obali. To je oblast koju je Izrael osvojio i zauzeo tokom Šestodnevnog rata 1967, a koja je bila deo susednog Jordana. Prema sporazumima iz Osla, veliki deo Zapadne obale, oko 60 procenata, odlazi pod kontrolu Izraela u tzv. „Oblast C“.

-pročitajte još: Nemačka i Izrael – uhodan, ali složen odnos

Izraelske vlade su uvek na tu oblast gledale kao na strateški važnu zonu između Izraela i arapskih zemalja na istoku. Ta oblast takođe je važna i zbog svog poljoprivrednog i privrednog potencijala, kako za izraelske doseljenike tako i za Palestince. No, palestinske autonomne vlasti, osim u Jerihonu i nekoliko sela koja su pod poluautonomnom upravom, nemaju pristup zemlji i resursima.

„Dil Trampa i Netanjahua sve je promenio. Oni žele da raskinu sve sporazume, da opozovu političke reference, međunarodno pravo, rezolucije Ujedinjenih nacija i da diktiraju rešenje“, kaže za DW Saeb Erekat, dugogodišnji palestinski vođa pregovora iz Jerihona.

Saeb Erekat: Dil Trampa i Netanjahua sve je promenio

Saeb Erekat: Dil Trampa i Netanjahua sve je promenio

Sporni jednostrani korak

No, diskusije o aneksiji Zapadne obale nisu nešto novo u izraelskoj politici. To je bilo predizborno obećanje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, a sada zaista stoji i u koalicionom sporazumu nove vlade.

Od 1. jula bi Netanjahu, uz saglasnost SAD, sve to mogao legalno da sprovede u delo. Osnova za to bi bio u plan za Bliski istok koji je Tramp objavio u januaru. Sporni plan predviđa pregovore između Palestinaca i Izraelaca o budućoj palestinskoj državi, ali se zapravo predlaže samo oblast za Palestince, koja bi bila podeljena u enklave.

-pročitajte još: Tramp ponižava Palestince

Grupe za zaštitu ljudskih prava već duže govore da se radi o „polaganoj aneksiji“ Zapadne obale u poslednjoj deceniji. „Zapadna obala je već danas rascepkana na stotine delova“, kaže Dror Etkes, Izraelac koji već 20 godina beleži posledice okupacije. „Ovde žive dva naroda u istom geografskom i geopolitičkom entitetu, ali su oni podređeni dvojim različitim legalnim i političkim sistemima.“

Benjamin Netanjahu je nedavno u intervjuu dnevnom listu „Izrael Hajom“ izjavio da Palestinci u anektiranoj oblasti neće dobiti izraelsko državljanstvo. Sela i gradovi poput Jerihona i dalje će biti pod upravom autonomnih vlasti, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.

Crtanje novih karata

Prvo moraju da se završe karte – na tome trenutno radi američko-izraelski tim. U međuvremenu stižu kritike iz krugova iz kojih se to nije očekivalo: jedan deo rukovodstva izraelskih doseljenika odbacuje aneksiju koja se oslanja na Trampov plan, jer podrazumeva moguće formiranje palestinske države.

„Izrael bi trebalo u julu da deklariše suverenitet nad dolinom Jordana, severnom oblasti na Mrtvom moru i jevrejskim naseljima u Judeji i Samariji (Zapadna obala), nezavisno od Trampovog plana“, kaže David Elhajani, gradonačelnik u dolini Jordana. On insistira na tome da se ostatak plana nikada ne sprovede, kako ne bi mogla da nastane „palestinska teroristička država“.

David Elhajani odbacuje mogućnost bilo kakve palestinske države

David Elhajani odbacuje mogućnost bilo kakve palestinske države

Palestinsko rukovodstvo, koje je 2017. prekinulo diplomatske veze s Trampovom vladom, još ranije je odbacilo američki plan. Nedavno je i palestinski predsednik, Mahmud Abaz odbacio tzv. „bezbednosnu koordinaciju“ sa Izraelom i američkim tajnim službama.

Saeb Erekat, političar Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) upozorava na dalje posledice: „Aneksija uništava palestinske autonomne vlasti“. One su, kaže, nastale od ideje da vode Palestince kroz pregovore od okupacije do nezavisnosti. „Sada Netanjahu i Tramp kažu: Ne, ne, ne, vi ostajete pod okupacijom, ali mi to jednostavno nazivamo drugačije.“

-pročitajte još: Egipat: najjača vojska u regionu

Izraelska okupacija diktira svakodnevicu

Odavno je formiranje nezavisne države za Palestince postalo nerealno. Izrael kontroliše resurse više od 50 godina: vodu, zemlju, slobodu kretanja.

U Jerihonu su zabrinuti da će grad, u zavisnosti od obima aneksije, biti i dalje izolovan. „Mi i ovako ne možemo da dođemo do naše zemlje u unutrašnjosti“, kaže studentkinja Najva Amar. „Osećamo se kao stranci u sopstvenoj zemlji. I sada žele da oblast u kojoj možemo da se krećemo uzmu za sebe?“

I u Ramali upotrebljavaju jasne reči: „Pogrešno je govoriti o aneksiji“, kaže nam jedan mladić, „to se zove krađa zemlje“.

Neke države Evropske unije, ali i Ujedinjene nacije, arapske zemlje, kao i susedni Jordan, to su nazvali povredom međunarodnog prava i krajem rešenja „dve države“. Posmatrači smatraju da je mirovni sporazum sa Jordanom u opasnosti. Jer, kao što je i ranije bio slučaj kada je anektirana Golanska visoravan ili istočni Jerusalim, tako ni danas najveći broj zemalja neće priznati jednostranu aneksiju.

Ali Palestinci, poput uzgajivača datula Ibrahima Daika, skeptični da bi samo međunarodna kritika mogla da odvrati Izrael od njegovih planova. „To donosi samo još više razočaranja i pesimizma. To je sve.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama