Tihi nemačko-poljski rat preko ambasadora
26. avgust 2020.
Mandat Rolfa Nikela, nemačkog ambasadora u Poljskoj od 2014, istekao je krajem juna. Mesec dana pre toga, Berlin je i zvanično zatražio agreman, dakle zvaničnu potvrdu vlade za Nikelovog naslednika, diplomatu Arnta Frajtaga. Da ta, inače rutinska praksa, neće trajati kao što je to uobičajeno dve nedelje, nego tri meseca, tada niko nije mogao ni da nasluti.
Poljska strana odbija da to komentariše i novinarima poručuje da se o tako nečemu i ne komunicira sa medijima. Arnt Frajtag fon Loringhofen (64) obavljao je dužnost šefa političkog odeljenja ambasade u Moskvi, bio je ambasador u Češkoj, potpredsednik Nemačke obaveštajne službe i do nedavno koordinator tajnih službi unutar NATO. Važi za „krupnu ribu“ nemačke diplomatije. Njegov odlazak u Varšavu trebalo je da se poklopi s nemačkim preuzimanjem predsedavanja Savetu Evropske unije.
-pročitajte još: Da li će Nemačka ipak morati da plati ratnu odštetu?
Berlin i Varšava ne sarađuju
Odugovlačenje poljskog Ministarstva spoljnih poslova mnogima je neobjašnjivo. Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Pavel Koval, trenutno poslanik opozicije u poljskom parlamentu, smatra da taj slučaj opterećuje, ionako osetljive nemačko-poljske odnose. Koval je mišljenja da u trenutku kada EU mora jedinstveno da odgovori na situaciju u Belorusiji, ovakvo ponašanje šteti ugledu Poljske.
„Nemačka je najvažniji partner Poljske u političkom i ekonomskom smislu i zato ovakvo ponašanje prema novom ambasadoru nema nikakvog smisla“, kaže Koval. Pravi problem za Poljsku su, kaže, „autoritativni režimi na istoku, a ne sused Nemačka“.
Sličnog je mišljenja i Bartoš Vjelinski, glavni urednik levo-liberalnog dnevnika „Gazeta Viborča“. „Ti procesi su prethodno dogovoreni. U diplomatiji postoji praksa kako poniziti drugu stranu – tako što ćete je pustiti da dugo čeka u čekaonici. To je uvreda za budućeg ambasadora“, smatra Vjelinski. On ukazuje i na brojne tekstove u medijima koji su pod uticajem vladajućih konzervativaca, a koji se bave biografijom oca potencijalnog ambasadora Frejtaga koji je krajem rata obavljao funkciju Hitlerovog ađutanta.
Takvi tekstovi su tu da stvaraju negativnu atmosferu. Pritom se zapostavlja činjenica da je Bernd Frajtag fon Loringhofen nakon rata na suđenju oslobođen svih optužbi, te da je i nakon rata služio kao oficir Bundesvera.
Drugi mediji pak potencijalnom ambasadoru zameraju zbog njegovih aktivnosti u tajnim službama i optužuju ga za „špijuniranje“. „Berlin u Poljsku šalje dobro istreniranog špijuna“, poručuju desni aktivisti preko interneta.
-pročitajte još: Može li Poljska ekonomski da stigne Nemačku?
Medijski rat
Bartoš Vjelinski smatra da je to posledica antinemačke retorike vladajuće stranke tokom poslednje predizborne kampanje. Neposredno uoči poslednjih predsedničkih izbora u Poljskoj, predsednik Andžej Duda napao je nemačke medije – konkretno švajcarski tabloid „Fakt“ koji je delimično u vlasništvu nemačke medijske kompanije „Aksel Špringer – koji je poljskog predsednika kritikovao zbog toga što je pomilovao jednog osuđenog pedofila. Duda je to opisao kao „nemački napad na poljske izbore“.
Duda je napao i dopisnika nemačkog lista „Velt“ (takođe „Aksel Špringer“) iz Varšave Filipa Frica, jer je on, kako je rekao, napisao da bi Dudin konkurent Rafal Tržaskovski bio bolji predsednik zato što, za razliku od Dude, ne insistira na tome da Nemačka mora da isplati ratnu odštetu Poljskoj. Fric je međutim samo napisao da je Tržaskovski „skeptičan kada je reč o reparacijama“.
Pre nekoliko dana, poljski premijer Mateuš Moravjecki zvanično je protestovao protiv jednog članka u kome se pisalo o strahotama u poljskim logorima tokom poljsko-sovjetskog rata 1920. Članak je izišao u časopisu „Nuzvik Polska“, koji se takođe nalazi u vlasništvu nemačkog „Aksel Špringera“.
„Sudeći po tom medijskom ratu, odugovlačenje imenovanja novog ambasadora bi moglo dodatno da se produži“, zaključuje Bartoš Vjelinski.