Tihi heroj ili žrtveni jarac?
25. maj 2018.
U doba kad kriminalne „navijačke“ frakcije velikog beogradskog kluba izlaze na naplatnoj rampi da se međusobno mlate, a igrači drugog velikog kluba bakljama zapale sopstveni autobus, u doba dakle kada jedan srpski fudbalski sudija sedi u pritvoru jer je izmislio penal, Milorad Mažić će suditi finale Lige šampiona.
U subotu će na Olimpijskom stadionu u Kijevu oko njega trčati Kristijano Ronaldo i Mohamed Salah, mulj srpskog fudbala biće daleko, a Mažić će pokušati da ga 70.000 ljudi na stadionu i desetine miliona pred televizorima širom sveta što manje primete.
„Čovek koji je napravio nešto, čitav život pokušava da bude niko, a onaj koji nije napravio ništa, čitav život pokušava da bude neko“, rekao je Mažić u intervjuu za portal Mondo. U Kijevu bi mu najbolje bilo da bude svašta sa negacijom: niko, nevidljiv, neprimetan, neupadljiv.
Kada se čitaju intervjui sudije kojeg cene i evropska i svetska federacija, a često gostuje u ligi Saudijske Arabije, stiče se dojam o čoveku koji ne frazira, seća se prve utakmice koju je sudio seniorima, igrali su 1996. Sloga Lok i Napredak Nadalj, „ne voli laskavce“, veruje u Boga, ali iznad svega u uspeh. Pjer de Kuberten i „važno je učestvovati“? To za Mažića, doktora ekonomskih nauka, ne znači ništa.
Kolinina dilema
Na terenu je, međutim, Mažićeva glavna vrlina upravo odsustvo svojstava zbog kojih se sudije pamte. On se ne dernja kao Hauard Veb, ne deluje previše namršteno kao Džunejt Čakir, niti arogantno kao Feliks Brih. A nije ni često nasmejan niti razgovara sa igračima kao što je to radio legendarni Pjerluiđi Kolina, koji je sada kao šef sudijske komisije UEFA odlučio da ukaže Mažiću priliku.
„Meni se čini da je Mažić iznuđeno rešenje, da UEFA nije imala drugo“, kaže za DW novinar Boris Jovanović, urednik portala sportske.net. „Dva su mnogo velika kluba u finalu, mnogo je bilo grešaka i Mažić ovde ili može da bude kišobran za UEFA, da ga žrtvuju, ili da ima sreće i sve prođe bez kontroverzi – u tom slučaju sigurno će suditi polufinale ili finale Mundijala.“
Ako je zbilja išao sistemom eliminacije, Kolina je prvo morao da otpiše engleske i španske sudije, ali i italijanske i nemačke jer je Real Madrid u dvomečevima sa Juventusom i Bajernom previše očigledno poguran te bi sudije iz tih zemalja bile u svojevrsnom sukobu interesa.
„Najveći problem sa većinom sudija iz vrha liste u Ligi šampiona je što su u većini utakmica završili kao glavne zvezde. Ako pogledate kako su sudili Čakir, Kujpers ili Skandinavci koji bi recimo došli u obzir za ovo finale, o njima se više pričalo posle mečeva nego o rezultatu ili fudbalerima“, kaže Jovanović.
Finale sa predigrom
Mažić ume da drži sebe van prvog plana čak i kada ima pogrešne odluke, dodaje sagovornik DW. Nemački mediji su mu recimo strašno zamerili što je prošle godine u finalu Kupa Konfederacija pokazao Čileancu Gonzalu Jari samo žuti kartom nakon laktanja Tima Vernera. Lakat je bio očigledan, ali u duelu. No i kada je zbilja grešio, ostao je van pažnje medija, nije nikome doneo ili ukrao titulu ili finale, a ta vrsta kredibiliteta je čvrsta valuta.
„Ovo je ultimativni ispit, ali i definitivno najgora utakmica za suđenje u Ligi šampiona u poslednjih nekoliko godina. Prvo, Real je prošao do finala lošom igrom, bio je inferioran, ali su pet ili šest sudijskih odluka otišle na njihovu stranu protiv Juventusa i Bajerna. Isti je slučaj sa Liverpulom protiv Sitija i Rome, dakle oba tima imaju strah da će neko sada pogrešiti na njihovu štetu i da će svi reći da je to kosmička pravda“, dodaje Boris Jovanović.
Ispostavio se Mažić na kraju kao tihi heroj koji spašava obraz sudija ili žrtveni jarac UEFA, on će moći da sudi samo još sledeću sezonu u međunarodnom fudbalu jer ima punih 45 godina. U subotu u Kijevu pod reflektorima svih koji vole fudbal kruniše karijeru, tako suprotnu svemu u srpskom fudbalu.
Ako uradi sve kako treba, imaće možda još jedno krunisanje – 15. jula u 17 sati po srednjeevropskom vremenu, kada na stadionu Lužnjiki u Moskvi počne finale Svetskog prvenstva.