Virus korone nije ni na jednoj strani. Nema razlike između poslodavaca i radnika. To nije klasni neprijatelj protiv kojeg se može boriti. Ali ovaj gadni virus uspeva da paralizuje čitave fabrike automobila, potpuno paralizuje turističku i ugostiteljsku industriju, ugrozi egzistenicju samostalnim preduzetnicima i honorarcima ili da skoro deset miliona Nemaca (skoro svakog trećeg zaposlenog) pošalje kući uz naknadu za skraćeno radno vreme.
A sada taj virus sprečava i tradicionalne skupove na kojima se stotine hiljada ljudi svake godine okupljaju na ulicama i trgovima zemlje i slušaju sindikalne vođe.
Ovo je - kao toliko toga u ovim vremenima - bez presedana. Jer u posleratnoj Nemačkoj tako nečeg nikad nije bilo. Umesto toga, planirani mitingi će se odvijati virtuelno Time se nemački savez sindikata, našao tamo gde su mnogi zaposleni već nedeljama: u kućnoj kancelariji.
Ne mora se biti prorok da bi se predvidelo: digitalni oblik rada ostaće veliko pitanje za sindikate i kompanije i posle korone. Jer, obe strane su se teško snalazile sa temom - rad na daljinu - kako se ranije zvala kućna kancelarija. Ali digitalni oblici rada dolaze. Jer, nekima će se dopasti obavljanje poslova od kuće (ako je moguće) - umesto dosadnih putovanja na posao i nazad. Ostali će se u nekom trenutku rado vratiti na posao.
Koliko su teška vremena za sindikate, moglo se videti tek u četvrtak: Savezna vlada je upravo donela nove propise o naknadama za rad sa kraćim radnim vremenom - naime da će naknadu od četvrtog meseca povećati na 70 procenata od neto plate (za ljude sa decom 77 procenata) u odnosu na od 60 (67) procenta koliko je to bilo do sada. Ako rad sa skraćenim vremenom traje duže, od sedmog meseca naknada bi iznosila 80 (87) procenata.
Jedina reakcija šefa DGB-a Rajnera Hofmana: bilo bi bolje 80 posto već od četvrtog meseca. Šta da se kaže… Napokon, nova uredba opterećivaće blagajne Saveznu agenciju za zapošljavanje za dodatnih 2,6 milijardi. I da se ne zaboravi: i mnoge kompanije samoinicijativno dodaju malo za te nakanade.
Naravno, korona-kriza će promeniti mnogo toga, uključujući odnos radnika i poslodavaca, sindikaliste i preduzetnika, između stranaka kolektivnog pregovaranja. Nagli kraj procvata nemačke ekonomije koji je trajao deceniju neminovno će značiti da će obe strane morati da se zadovolje sa manjim. Vremena punih javnih blagajni sada su završena - na duže vreme.
DGB-ov moto „Učešće u usponu" više nije aktuelan. Od sada se mora više baviti osiguravanjem radnih mesta i u određenoj meri zaštitom - ljudi od posledica dramatičnog ekonomskog pada.
Nemačka država se dobro pokazala - naknade za skraćeno radno vreme, 750 milijardi programa pomoći, više novca za negovatelje, itd. Možda je dovoljno pogledati u pravcu Amerike, gde je 30 miliona ljudi izgubilo posao, samo u martu.
Malo je prostora za maksimalne zahteve sindikata. Ali, naravno, ima dosta toga da se uradi. Jer, kao i u svakoj krizi, najviše će biti pogođeni najslabiji, oni sa malom platom i slabo obučeni radnici. Sindikati bi tu trebalo da se angažuju, možda čak i sa zahtevom za većom minimalnom nadnicom. Gledajući tako, moto za 1. maj, koji je nemački savez sindikata objavio mnogo pre nego što je došla korona - ne može biti bolji: „Solidarnost nikoga ne prepušta samom sebi".