Tetovaže su u trendu već 5.000 godina!
10. jul 2010.
Pa ipak, u većini slučajeva važi nepisano pravilo da ako tetovažu nosi neka javna ličnost, koja se bavi društveno odgovornim poslom, da je ona pre mana, nego nešto čime bi se trebalo ponositi. Tetovaža prve dame Nemačke, supruge upravo izabranog predsednika dospela je na naslovne stranice. U kojoj meri bi to moglo naneti štetu predsedniku Kristijanu Vulfu? Teško je reći. U svakom slučaju tetoviranje u Nemačkoj ima dugu istoriju i popularnije je nego ikad.
Nalazimo se u jednoj radnji u Hamburgu, samo nekoliko metara udaljenoj od „Reeperbahn-a“. Zove se „Najstarija radnja za tetoviranje u Nemačkoj“. U njoj sve pomalo izgleda kao kod zubara: dve stolice slične stomatološkim, sa hidraulikom za dizanje i spuštanje, radne lampe na pokretnom postolju, hoklice na točkove, metalni ormarići. Po zidovima vise uramljene slike raznih motiva za tetoviranje, od bambija do mrtvačke glave, od ruže do grba hamburškog sportskog udruženja. Tridesetogodišnja Anja, sitna ženica kratke plave kose, danas je došla na tetoviranje. Prvo do sada. Dovela je i muža i prijatelje. „Htela bih prva slova imena moje dece. I uz njih dve zvezdice“, kaže Anja.
Tetovaža kao pripadnost nekom plemenu
Ginter iz četvrti St. Pauli obavezno se svima obraća na ti. On je vlasnik radnje. Tetoviranjem se bavi 30 godina i zna za sve želje svojih mušterija. Ernst Ginter Gec ima pedeset godina, jak je čovek sive brade i kratke prosede kose. Jedina tetovaža koja se vidi na njegovom telu proteže se ispod rukava crne majice. Slike na njegovom telu za njega nemaju poseban značaj.
„Tetovaže su nekada bile znak pripadnosti nekom plemenu. Pogledajte na primer Polineziju - tamo je to još uvek tako. Kod nas je tetovaža uglavnom samo ukras.“
Tetoviranje je po svemu sudeći staro koliko i kultura. Čak i ledeni čovek, na mumiji čija se starost procenjuje na 5.000 godina pronađene su tetovaže. I baš zato što je reč o ukrasu, tetovaže moraju biti dobro urađene - moraju biti trajne, treba da individualno odgovaraju telu itd. „Koža živi, raste i menja se. I zato se na koži menja i slika. Što je manja, to brže poružni“, kaže majstor Tetovaže Ginter.
Autori: D. Šnajder, M. Veljković
Odg. urednik: N. Jakovljević