Tesna pobeda Erdogana | Politika | DW | 17.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Turska

Tesna pobeda Erdogana

Vrhovna izborna komisije u Turskoj je saopštila da je većina birača na referendumu glasala za ustavne promene kojima su predviđena povećanja ovlašćenja Erdogana. EU pozvala Tursku da poštuje vladavinu prava.

Na osnovu 98,95 odsto prebrojanih glasova, 51,34 odsto gradjana Turske glasalo je za ustavne promene, odnosno uvođenje predsedničkog sistema, dok je 48,66 odsto Turaka glasalo protiv. Šef izborne komisije Sadi Guven potvrdio je da je na referendumu pobedila opcija za ustavne promene, dok je Erdogan prethodno već bio proglasio pobedu.

Türkei | OSZE-Pressekonferenz in Ankara (Getty Images/AFP/A. Altan)

OEBS, konferencija za štampu o referendumu u Turskoj

Kritika posmatračke misije

Međunarodna posmatračka misija kritikovala nejednake uslove za zagovornike i protivnike prezidijalnog sistema o kojem se glasalo na referendumu. "Kasnijim promenama pravila glasanja su uklonjene važne `sigurnosne mere`”, kritikuju posmatrači saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Pod vanrednim stanjem u Turskoj su, pored ostalog, bile ograničene temeljne slobode koje su „neophodne za demokratski proces", navedeno je.

Šefica delegacije OEBS-a-a Tana de Zulueta je pored ostalog kritikovala nejednake uslove za učesnike referenduma. Nije bilo nezavisnog izveštavanja, kazala je ona i dodala da je kampanja kojom se podržavaju ustavne reforme dominirala u izveštavanju. Država takođe nije omogućila da birači budu informisani i od nezavisnih medija. Takođe, Izborna komisija nije transparentno radila, ističe se. Zulueta kritikuje i to što građani nisu bili u mogućnosti da glasaju o pojedinačnim tačkama ustavnih reformi.

Šef delegacije posmatračke misije saveta Evrope Cezar Florin Preda je izjavio da stručnjaci ne govore o prevarama i da trenutno nema informacija koje bi potvrdile odgovarajuće optužbe opozicije.

Produženje vanrednog stanja

Nakon tesne pobede Erdogana na referendumu u Turskoj, vanredno stanje u zemlji će po svemu sudeći biti produženo. Naredna sednica parlamenta koji mora odobriti produžetak vanrednog stanja trebalo bi da bude održana sutra. S obzirom na to da Erdoganova partija AKP ima većinu u parlamentu za očekivati je da će produžetak vanrednog stanja biti podržan. Vanredno stanje, proglašeno nakon neuspelog puča, do sada je produžavano dva puta. Drugo produženje ističe u noći između utorka i srede.

Opozicija želi poništavanje rezultata referenduma

Turska opoziciona stranka Republikanska narodna partija (CHP) je sigurna da je bilo manipulacija tokom referenduma o ustavnim promenama i zahteva njegovo poništavanje. „Postoji samo jedna odluka kojom bi se smanjile napetosti u zakonskom okviru, a to je da izborna komisija poništi izjašnjavanje", izjavio je zamenik predsednika stranke CHP Bulent Tedžan. Prethodno je lider te najveće opozcione stranke, CHP, Kemal Kiliedaroglu izjavio je da su rezultati dovedeni u pitanje posle odluke Vrhovnog izbornog odbora da prizna kao važeće glasačke listiće koje nemaju službeni pečat biračkog mesta.

Više opozicionih grupa je pozvalo svoje pristalice na proteste u Istanbulu. Protivnici prezidijalnog sistema nameravaju da se okupe u istanbulskim četvrtima Bešiktaš, Kadikoj i Sarijer, najavili su preko Tvitera predstavnici civilnog društva.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitao je pobedu čelnicima političkih partija koje su bile protagonisti predloga ustavne reforme u toj zemlji. On se obratio javnosti nakon što je dobio podršku nacije na referendumu o ustavnim promenama i istakao da je ovo još jedan dokaz da njegova partija AKP ima podršku turskog naroda. Erdogan je rekao da je Turska pokazala zrelost glasajući na referendumu o uvođenju predsedničkog sistema u zemlji.

"Sve dok narod ove zemlje podržava demokratiju Turska će imati snagu i sposobnost da prebrodi sve probleme. Mi sprovodimo najvažniju reformu u istoriji naše nacije", rekao je Erdogan. Dodao je da je posle neuspelog državnog udara dobio jasnu poruku nacije da podržava demokratiju ističući da je Turska glasala za sistem demokratije o kojem se priča više od 200 godina. "Ishod ovog referenduma pokazuje da je naša nacija odobrila ono što smo predložili, a to je sistem predsedničke vladavine. Ovo je značajna promena", rekao je Erdogan. „Veoma je važno da živimo pod jednom zastavom i u jednoj zemlji. U celini gledano ovo je pobeda Turske. Sve promene ustava neće biti implementirane odmah, već nakon izbora 2019. godine, a do tada imamo mnogo posla", kazao je Erdogan.

Istanbul i Ankara protiv

Zanimljivo je da na glasanju Erdogan nije dobio većinsku podršku glasača iz Istanbula, Ankare, Antalje i Izmira. Na drugoj strani, ustavne promene najviše su podržali stanovnici gradova poput Bajburt, Aksaraj i Bingolu.

Karte Türkei Referendum Abstimmungsergebnis nach Wahlkreisen TUR

Zeleni regioni su glasali za ustavne promene a crveni protiv.

Turski državljani koji žive u Nemačkoj velikom većinom su podržali ustavne promene a slično je bilo i u drugim zemljama sa velikom turskom dijasporom poput Austrije, Holandije i Belgije.

Reč je o referendumu koji će kao rezultat imati promenu političkog sistema zemlje na način na da će parlamentarni sistem zameniti predsednički s ciljem, kako navodi Erdogan, modernizacije zemlje. Ustavnim promenama predviđeno je ukidanje funkcije premijera, povećavanje broja poslanika u parlamentu Turske sa 550 na 600 i mogućnost da svi građani sa napunjenih 18 godina mogu da se kandiduju na izborima.

Reakcije iz Nemačke

Kancelarka Angela Merkel i minisitar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel su izdali danas saopštenje koje prenosimo u celosti:

 "Turski narod je bio pozvan da glasa za izmenu ustava Republike Turske. Nemačka savezna vlada je primila k znanju preliminarne rezultate referenduma i poštuje pravo turskih državljana da odrede svoj ustavni poredak.

Tesan ishod glasanja pokazuje koliko duboko je podeljeno tursko društvo. To znači veliku odgovornost za turske vlasti i lično za predsednika  Erdogana. Nemačka vlada očekuje da posle žestoke referendumske kampanje turska vlada sada, uz dužno poštovanje, potraži dijalog sa svim političkim i društvenim snagama u zemlji.

Nemačka vlada je zahvalna posmatračkoj misiji OEBS-a za rad pre i za vreme referenduma. Treba sačekati konačnu procenu izbornih posmatrača OEBS-a kojoj vlada Nemačke pridaje poseban značaj. Šef Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, Mihael Link je još prošle sedmice izrazio sumnju u fer uslove za referendum.

Nemačka vlada ističe da je Venecijanska komisija Saveta Evrope izrazila zabrinutost u pogledu procesa i sadržaja ove ustavne reforme. Kao članica Saveta Evrope, OEBS-a i kao kandidat za pristupanje EU, Turska se obavezala da poštuje kriterijume Evropske unije iz Kopenhagena o demokratiji i zaštiti osnovnih prava, i stoga mora da se izjasni povodom pomenute zabrinutosti. O tome se moraju što pre povesti politički razgovori sa Turskom, kako bilateralno, tako i između evropskih institucija i Turske. "

Kabinettssitzung (picture-alliance/dpa/M. Kappeler)

Zigmar Gabrijel i Angela Merkel

Julija Klokner, potpredsednica CDU Angele Merkel sada ne vidi nikakve šanse da Turska bude primljena u EU. „Vrata za ulazak u EU su sada definitivno zatvorena“, izjavila je ona pored ostalog u tekstu koji je napisala za "Hufington post".Vodeći političar CSU-a Manfred Veber je takođe pozvao na prekid pristupnih pregovora sa Ankarom. „Punopravno članstvo više ne može biti cilj“, rekao je Veber. Kandidat SPD za kancelara Martin Šulc je zatražio nastavak angažmana za poštovanje demokratije i ljudskih prava. „Tesan ishod referenduma pokazuje da Erdogan nije Turska“, napisao je Šulc na Tviteru.

Evropske institucije pozivaju Tursku da poštuje vladavinu prava

Evropska komisija pozvala je tursku vladu da postigne "najširi mogući nacionalni konsenzus" nakon što su birači u nedelju tesno izglasali predsednički sistem:

"S obzirom na tesan rezultat referenduma i duboke implikacije ustavnih amandmana, pozivamo (...) turske vlasti da u njihovom sprovedjenju postignu najširi mogući nacionalni konsenzus", saopštili su predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini te poverenik EK za proširenje Johanes Han.

"Ustavni amandmani i njihova konkretna primena, procenjivaće se u svetlu ispunjenja obaveza koje Turska ima kao kandidatkinja za članstvo u EU i kao članica Saveta Evrope", navodi se u saopštenju.Generalni sekretar Savjeta Evrope Torbjorn Jagland poručio je da tursko vodstvo treba pažljivo da razmisli o narednim koracima. "Od najveće važnosti je da se obezbedi nezavisnost sudstva u skladu sa načelom vladavine prava koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Savet Evrope, čiji je Turska punopravni član, spreman je da podrži zemlju u tom procesu", naveo je Jagland.