Terapija krvnom plazmom treba da premosti period bez leka i vakcine | Mozaik | DW | 27.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

korona - medicina

Terapija krvnom plazmom treba da premosti period bez leka i vakcine

U Srbiji i u Nemačkoj pozivaju se osobe koje su se oporavile od korona virusa da doniraju krvnu plazmu i time pomognu pacijentima u borbi sa virusom. Ali, koliko je ova terapija zaista delotvorna?

Takozvana pasivna imunizacija je vid tretmana u kom se krvna plazma uzima od osoba koje su se oporavile od korona virusa, kako bi se dala onima koji ne mogu sami da razviju antitela sa kojima bi se organizam izborio protiv virusa. I u Srbiji i u Nemačkoj već postoji veliki broj oporavljenih pacijenata i u obe zemlje je velika zainteresovanost da se donira krvna plazma.

Za DW su o ovoj temi govorili Marija Gnjatović, naučna saradnica na Institutu za primenu nuklearne energije i profesor Erhard Zajfrid sa frankfurtskog Instituta za transfuziju krvi i imunologiju.

„Kandidati za doniranje plazme su isključivo pacijenti koji su razvili visok nivo efikasnih antitela nakon infekcije, što nažalost nije uvek slučaj”, objasnila je Gnjatović.

Prema njenim rečima, visok nivo antitela ne podrazumeva automatski i njihovu efikasnost u borbi sa virusom, ali je svakako bolja šansa ako je nivo antitela visok.

Ono što još uvek nije poznato je da li pacijenti sa simptomima Covida-19 razvijaju manje ili više antitela od onih bez simptoma. Prema dosadašnjem istraživanju frankfurtskog Instituta za transfuziju krvi, postoje pacijenti koji su imali jake simptome, ali su slabo razvili antitela. Sa druge strane bilo je pacijenata koji nisu imali simptome, a razvili su snažna antitela.  Na ovom Institutu se trenutno utvrđuje da li težina bolesti i vrste simptoma imaju neki uticaj na izgradnju antitela u organizmu.

Erhard Zajfrid

Erhard Zajfrid

Profesor Zajfrid je istakao da se na ovaj vid lečenja gleda kao na „paket pomoći u vanrednoj situaciji, kada nemate lekova i vakcina”, i dodao da ništa ne može da zameni aktivnu imunizaciju koja bi se postigla vakcinacijom. Ono što je sigurno jeste da se ovom terapijom ne mogu masovno lečiti pacijenti.

„Ova terapija se pruža samo teško obolelim pacijentima čiji organizam ne može sam da razvije antitela" kaže Gnjatović.

Potrebne kliničke studije za utvrđivanje efekasnosti terapije

Iako je u zemljama poput Nemačke, Kine, Amerike i Južne Koreje, na manjem broju pacijenata već utvrđeno da je tretman krvnom plazmom doprineo oporavku pacijenata, potrebna su detaljna klinička ispitivanja kako bi se utvrdila istinska efikasnost ove terapije.

Na frankfurtskom Institutu za transfuziju krvi započeta je prva takozvana prospektivna kohortna studija na svetu čiji je cilj da se ispita efikasnost krvne plazme u lečenju teško obolelih. Od dve grupe pacijenata zaraženih korona virusom, jedna će primati krvnu plazmu sa antitelima protiv korone, a druga samo lekove koji se trenutno primenjuju radi ublažavanja simptoma bolesti. 

„Terapija krvnom plazmom može imati i neželjena dejstva poput alergijskih reakcija, a može se desiti i da pacijent jednostavno ne reaguje na terapiju”, objasnio je profesor Zajfrid i istakao da će studija doprineti razumevanju imunološkog odgovora organizma, koji predstavlja ključ u daljoj borbi protiv pandemije korona virusa.

U Srbiji će takođe biti organizovana klinička ispitivanja na Institutu za transfuziju krvi, gde će se dalje ispitivati efikasnosti ove terapije.

Struka se slaže – zaštitni imunitet makar na određeno vreme

Krvna plazma, međutim, ne služi samo za lečenje obolelih, već ima i izuzetan značaj za utvrđivanje razvoja imuniteta protiv korona virusa.

Trenutno se u naučnoj zajednici vrše opsežna istraživanja koja treba da utvrde koliki procenat ljudi gradi imunitet i koliko on traje.

Krvna plazma

Krvna plazma

Gnjatović je istakla da su ranija ispitivanja na osobama koje su obolele od SARS-a i MERS-a, koji su iz iste porodice korona virusa kao SARS-CoV-2 i da je tada utvrđeno da se imunitet stvara od dve pa čak i do pet godina.

„Neki virusi stvaraju dugotrajni imunitet, ali postoje određeni virusi koji stvaraju imunitet samo na određeno vreme, poput virusa gripa. Kod drugih virusa se stvaraju antitela koja nisu u stanju da odbrane organizam od virusa, što je slučaj sa HIV-om”, rekla je Gnjatović.

Ona ističe da je mišljenje celokupne naučne zajednice da će se kod SARS CoV-2 imunitet razviti makar par meseci do godinu dana, što je potvrdio i profesor Zajfrid.

Oboje stručnjaka ističu da je najbitnije da se što više ispituje imunološki odgovor osoba koje su preležale virus, jer one tim pre mogu da se vrate na posao, bez rizika da će se ponovo zaraziti ili širiti virus.

Kako bi se ispitivao imunitet, potrebni su jako pouzdani testovi koji detektuju prisustvo antitela u krvnoj plazmi.

Najbezbednija je domaća proizvodnja testova

Institut za primenu nuklearne energije u Zemunu najavio je da će za nešto više od mesec dana započeti proizvodnju takozvanih ELISA testova, koji treba da ustanove ukupno prisustvo antitela u krvi.

„Od svih testova naše iskustvo pokazuje da su ELISA testovi pouzdaniji od brzih testova, koji izgledaju kao testovi za trudnoću. Ti testovi nemaju mogućnost da detektuju visoko ili nisko prisustvo antitela, a ELISA testovi to mogu I to nam je važno da bismo razumeli imunološki odgovor”, objasnila je Gnjatović.

Ona je istakla da najbitniji razlog za razvijanje domaćih testova leži u činjenici da kod testova iz inostranstva nije zagarantovana pouzdanost. „Ako je neko preležao neki drugi korona virus, može da se dobije lažno pozitivan rezultat ako imate loš test”, dodala je saradnica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama