Teške reči Dejvida Kamerona | Izbor iz štampe | DW | 26.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Teške reči Dejvida Kamerona

Državljani Rumunije i Bugarske imaće pravo da primaju socijalnu pomoć u EU za oko devet meseci. Međutim, britanski premijer kaže da će pristup britanskom sistemu socijalne zaštite doseljenici ubuduće morati da "zasluže".

default

Kameron

Nemačka štampa analizira govor Dejvida Kamerona o doseljenicima u Velikoj Britaniji, u kojem se založio za smanjivanje državne pomoći za imigrante. U periodu od 1997. do 2012. u Ujedinjeno Kraljevstvo došlo je oko 2,2 miliona ljudi. podseća političar. U velikom govoru u Ipsviču u ponedeljak, Kameron je izjavio da je sistem za regulisanje imigracije pod prethodnom vladom bio „van kontrole“ i najavio oštra ograničenja. Između ostalog, premijer je izjavio da stranci koji dolaze u Britaniju ne mogu da očekuju „nešto za ništa“.

Cameron / Europa / EU / Großbritannien

Kameron

Velt na svom portalu piše: „Prema planovima Kamerona, ako migranti iz zemalja članica EU ne mogu da dokažu da postoji realna šansa da će brzo naći posao, biće im skraćen period primanja pomoći za nezaposlene. Pravo na smeštaj u takozvanim 'socijalnim stanovima' postojaće tek kada kandidat boravi u zemlji već dve godine. Za doseljenike koji ne dolaze iz EU, trebalo bi otežati takozvani zdravstveni turizam. Pre lečenja o državnom trošku, biće potreban dokaz da su pacijenti zdravstveno osigurani. Kameron predlaže i da se udvostruče kazne za firme koje zapošljavaju ilegalne imigrante. Tako bi gornja granica dostigla 20.000 funti, što je oko 24.000 evra.”

List takođe podseća da je do nedavno Nemačka važila za zemlju koja se brani od migranata, dok je Velikoj Britaniji bila potrebna radna snaga.

Ponašanje britanskih vlasti “bedno”

Algemajne cajtung iz Majnca piše da Kameron koristi „teške reči“: „To što Kameron najavljuje i pre svega način na koji to najavljuje je ozbiljna stvar i blizu je granice desnog populizma. Debata o doseljenicima iz jugoistične Evrope nije ništa novo. Ona već dugo besni i u kontinentalnom delu Evrope. Neophodna je. Loše je samo sve baciti u isti koš (...) Kameron igra opasnu igru ako želi da iskoristi taj talas nezadovoljstva. Pravi uzroci njegovog nastupa mogu da se uoče u britanskoj unutrašnjoj politici: Velika Britanija nalazi se u ekonomskoj, i u društvenoj krizi. Uprkos raznim programima štednje dugovi vrtoglavo rastu. Anti-evropski stavovi tokom proteklih meseci su možda posledica nesposobnosti u rešavanju sopstvenih problema. Ako premijer ostvari svoju pretnju, prekinuće se liberalna politka u oblasti migracije, koja je u toj zemlji tradicija. Kada su istočno-evropske države pristupile EU 2004. godine, Velika Britanija je primala imigrante iz Poljske ili Češke raširenih ruku. Sada privredni motor zastajkuje, i više niko ne želi da čuje za imigrante. To je bedno.“

„Kameronovi kritičari napominju da većina doseljenika u Velikoj Britaniji radi normalno i plaća porez kao i svaki Britanac. Ministar za migraciju Mark Harper kaže da tek oko pet odsto svih migranata iz EU dobijaju neku vrstu državne pomoći.“ podseća Zidojče cajtung.

Poljuljani temelji društva

Frankreich Protest Homo-Ehe

Protesti u Francuskoj

Još jedna tema današnje nemačke štampe je i položaj homoseksualaca u Francuskoj, ali i u Srbiji. Naime, Noje Oznabriker cajtung komentariše masovne proteste Francuza zbog usvajanje nacrta novog zakona o istopolnim zajednicama. Po tom zakonu, homoseksualni partneri bi mogli da se venčavaju i usvajaju decu:

„Za ljude koji već mesecima protestuju protiv istopolnih brakova i jednakog prava na usvajanje za istopolne partnere, to ni u kom slučaju nije korak u pravom smeru, ni napredak. Bez obzira na to što njihovo protivljenje zaslužuje kritiku - ono se mora uzeti ozbiljno. Nepokolebljivost protesta potiče iz duboke društvene nesigurnosti. Sistem vrednosti se menja i svet postaje sve užurbaniji i kompleksiniji. Ljudi zbog toga traže stabilnost, i nalaze je, na primer, u naizgled prirodnim propisima da se porodica sastoji od oca, majke i deteta, čak i ako to već dugo nije u skladu sa stvarnošću.“

Frankfurter algemajne cajtung: „Ni suzavcem, a ni pendrecima, levičaska francuska vlada nije uspela da razbije otpor prema izjednačavanju istopolnih partnerstava sa brakom. Protest potiče iz centralnog dela društva, koji često zadržava svoje mišljenje za sebe., Protest već odavno nije usmeren samo protiv Olandovog poklona lobiju homoseksulaca, tokom predizborne kampanja. Socijalistički predsednik se sprema da zaljulja temelje francuske podrške porodici. On razmišlja o tome da prepolovi dečiji dodatak za bogatije porodice. Već je ograničio poreske olakšice za porodice sa decom. Oland potcenjuje zavisnost Francuza od uspešnog modela porodične politike.”

A Noje ciršer cajtung bavi se problemima homoseksualaca na Balkanu, pozivajući se i na pisanje beogradskih novina "Danas": “Brisel insistira na održavanju Parade ponosa. Državni ograni su otkazali paradu 2012. godine, navodno iz bezbednosnih razloga. Huligani su divljajli u centru Beograda, godinu dana ranije, kada je marš dozvoljen. 'Danas' piše, da Holandija i Švedska, ali i Nemačka sada žele jasno da znaju kako će Srbija razrešiti brige homoseksualaca. U komentarima na Fejsbuku kritikuje se 'moralni imperijalizam' severnih Evropljana koji žele da drugima nametnu seksualne norme. Ali to je pogrešno: Srpski ustav, a ne severni Evropljani, štiti pravo na demonstracije – i time i pravo na održavanje parade.”

Priredio: Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon