Teška potraga za istinom

6. maj. 2013: Suđenje počinje

Kako izgleda prvooptužena u procesu protiv grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU)? Žena koja se 13 godina skrivala sa Uveom Mundlosom i Uveom Benhartom, dok su potresali Nemačku nezapamćenom serijom ubistava. Njihovi zločini motivisani su mržnjom prema strancima. Čepe ulazi u sudnicu pet minuta pre deset časova ujutru i odmah okreće leđa novinarima. Okružuju je troje branilaca. Okupilo se oko dve stotine ljudi – rodbina ubijenih, advokati, tužioci, novinari i posmatrači. Čepe nosi plavo odelo i belu bluzu, deluje više kao pravnik nego kao optužena. Mnogima je zasmetalo što su mediji toliko usredredili ne njen izgled a ne na zločine za koje se tereti. Ali i to je važna poruka – mržnja može da izgleda sasvim normalno.

14 maj 2013: Čitanje optužnice

Nemački pravosudni organi sastavili su optužnicu na 500 strana, koju čita državni tužilac Herbert Dimer. Po stavu tužilaštva, Beate Čepe je ubila desetoricu ljudi, a tereti se i za 25 pokušaja ubistva, deset slučajeva teške pljačke, ucenu i učešće u terorističkoj organizaciji. Dela su, kaže optužnica, izvršili Uve Mundlos i Uve Benhart koji su se oduzeli sebi život da bi izbegli hapšenje. Čepe je u rasističkim ubistvima delovala kao saučesnik i zbog toga joj preti doživotna robija.

19 juni 2013: Pomagač

Karsten S, jedan od ukupno pet optuženih, daje pun iskaz. On okrivljava i Beate Čepe, i samog sebe, i ostale optužene. Karsten kaže da je on nabavio najvažnije oružje za nacističku trojku – pištolj sa prigušivačem. On govori o životu neonacista u Nemačkoj nakon pada Berlinskog zida i ujedinjenja. Na kraju iskaza, izvinjava se porodicama žrtava. „Nedostaju mi reči da opišem kako se osećam. Mislim da bi jedno izvinjenje bilo isuviše malo. To za mene zvuči kao 'izvini' i onda je sve gotovo. Ali to ni izdaleka nije gotovo. Želim da izrazim svoje najdublje saučešće“.

25 juni 2013: Poslednje prebivalište trojke

Još loših vesti za Beate Čepe. Pred sudom svedoči istražitelj za požare, a tema je poslednji stan NSU u Cvikauu na istoku Nemačke. Nakon što su dvojica muških članova izvršila samoubistvo nakon neuspele pljačke banke u novembru 2011, Čepe je napustila zgradu u kojoj su živeli. Kuća je neposredno nakon toga eksplodirala, ali ostao je veliki broj dokaza – policija je pronašla oružje, novac iz opljačkanih banaka i predmete sa mesta zločina. Na fotografijama se vidi da je stan bio obezbeđen kao tvrđava – kamere sakrivene u žardinjerama, na ulaznim vratima i pred podrumom su postavljeni alarmi. Nakon eksplozije, istražitelji su na ukupno 19 mesta pronašli tragove veoma zapaljivih supstanci.

24. juli 2013: Okruženje

Olaf B. je sasvim normalan čovek koji je živeo u istoj ulici kao i NSU trojka u Cvikauu. Povremeno se sa komšijama viđao uz pivo ili čašu vina. Zajedno su pušili cigarete i razgovarali o svakodnevnim stvarima. Tu je bila i Beate Čepe, kaže on. Doduše, prvooptužena je tada koristila lažno ime. Nije morala da se boji neprijatnih pitanja – na televizoru Olafa B. stajala je slika Adolfa Hitlera. „Da li je nekome smetala ta slika“, pitao je jedan od predstavnika tužbe. „Ne“ odgovorio je Olaf B, „tolerisali su je.“ U ovakvim trenucima suđenje pokazuje da su rasistička i ekstremistička ubeđenja još raširena u Nemačkoj. U takvom okruženju, teroristima je lako da ostanu neprimećeni.

1. oktobar 2013: Žrtva

„Ja sam Ismail Jozgat, otac 21-godišnjeg Halita Jozgata, mučenika, koji je 5. aprila 2006 pogođen sa dva metka u glavu i koji je umro na mojim rukama.“ Tako je počeo iskaz oca devete žrtve u seriji ubistava NSU. „Sa kojim pravom ste to uradili? Sa kojim pravom ste ubili moje jagnješce“, pita Ismail. Taj pripadnik turske manjine još jednom se priseća kroz šta je njegova porodica prošla u mesecima nakon ubistva. Kako su policajci sumnjičili članove porodice, kako su pretpostavljali da prodaju drogu i da su kriminalci, kako je dobio srčani udar jer to više nije mogao da podnese. Beate Čepe ne pokazuje emocije i uglavnom zauzeto gleda u ekran svog laptop-računara.

27. novembra 2013: Porodica

Majka prvooptužene, Aneroze Čepe, pozvana je da svedoči 61. dana suđenja. Ona ne kaže mnogo, samo da se trenutno stara o svojoj sopstvenoj majci. Sudija Gecl pita: „Želite li da date iskaz?“ „Ne“ odgovara ona, koristeći time pravo kao člana porodice optuženog. Beate Čepe gleda pravo ispred sebe i ne reaguje.

16. juli 2014: Branioci

Nakon 128 dana suđenja – neočekivani obrt. Oko podneva, jedan od policajaca prenosi sudiji stav Beate Čepe da više nema poverenja u svoje branioce. Povod je navodno još jedno svedočenje u kome njeni zastupnici nisu uspeli da je zaštite. Proces se pauzira, a sudsko veće proverava njen zahtev. Nekoliko dana kasnije, zahtev je odbijen i Čepe mora da nastavi saradnju sa svoja tri branioca po službenoj dužnosti. Ta epizoda začudila je mnoge posmatrače suđenja, jer je do sada delovalo da je advokati zagriženo brane. Članovima porodica žrtava je povremeno smetala njihova agresivnost.

22. jula 2014: Saveznik

Tomas G. je ubeđeni neonacista. On to pokazuje i javno svojim nastupom preko društvenih mreža. Pozvan je da dâ iskaz da bi se stekla slika o okruženju NSU. Tomas naziva sud „majmunisanjem“ i ne želi da daje jasne odgovore. Još jednom se jasno vidi da se neonacisti drže zajedno. I ponovo se postavlja pitanje: da li je mreža pomagača te trojka daleko veća nego što je to otkriveno nakon višegodišnje istrage i 15 meseci suđenja.