Teška borba za doktorsku titulu
28. oktobar 2012.
Sedam spratova, pedeset naučnika, jedno „naučno područje“ – sve se to može naći u Hamburgu, u ulici Varburgštrase 26. Ono se nalazi na samo nekoliko stotina metara od univerziteta i tu se istražuje kultura manuskripata u Aziji, Africi i Evropi. Naučnici sa jedanaest azijskih, afričkih i evropskih filologija, sa područja istorije umetnosti, istorije muzike, informatike i istraživanja materijala, rade zajedno. Mnogi od njih rade na svojoj doktorskoj disertaciji.
Majke Cimerman želi da doktorira iz japanologije. Zajedno sa još 20 kolega sedi u paviljonu jednostavne, nove, bele zgrade. Uživa u atmosferi tog mesta. „Ovde čovek ima automatski kontakt sa drugim naučnicima i doktorantima i ne radi sam“, kaže ta mlada naučnica. Lepo joj je to što po ceo dan može da se bavi naukom.
Majke Cimerman sa interesovanjem prati predavanja. Nedeljno predstavljanje naučnih radova i diskusija, samo je jedan deo programa promocije. Tu su još predavanja i izlaganja spoljnih predavača. Ti mladi naučnici nemaju finansijskih problema. Majke Cimerman za svoj rad na univerzitetu mesečno dobija 1.500 evra neto.
Japanski univerziteti zapošljavaju samo doktore
Sve više nemačkih univerziteta nudi takve programe za promociju kako bi privukli mlade naučnike. Pa ipak, još uvek samo deset odsto mladih naučnika svoje doktorske disertacije pišu u sklopu takvih programa. Za programe nedostaje novca, a broj studenata koji žele da urade doktorsku disertaciju je veliki. Prema podacima nemačkog Saveznog ureda za statistiku, u zimskom semestru 2010/2011 bilo ih je oko 200.000.
U poslednje vreme njihov broj se stalno povećavao jer onaj ko ima doktorsku titulu, lakše pravi međunarodnu karijeru. To vredi i za japanologiju, kako naglašava hamburški profesor Jerg Kvencer. „Ako čovek želi da se zaposli na japanskom univerzitetu kao stručnjak za jezik, danas u svakom slučaju mora da ima doktorsku titulu“, kaže profesor Kvencer. Prošlo je vreme kada je bilo dovoljno imati stručno znanje. Osim toga, u kulturama istočne Azije veoma se ceni kada se čovek nekom temom intenzivno bavi godinama, kaže taj japanolog.
Manje literature, manje plagijata
Majke Cimerman se za doktoriranje nije odlučila zbog karijere. Ona je već imala radno mesto u Japanu. Ali, zbog interesa za japansku istoriju vratila se na univerzitet. Za nju je doktorska disertacija neka vrsta dodatnog obrazovanja u koje ta 29-godišnja žena ulaže mnogo energije. Zato je ljute slučajevi koji se u poslednje vreme stalno pojavljuju i u kojima se istaknutim političarima prebacuje da su falsifikovali svoje doktorske disertacije. Ona strahuje da će opasti vrednovanje doktorskih radova.
I na hamburškom Centru za etiopistiku „Hiob Ludolf“, na kojem se istražuje kultura i jezik Etiopije i Eritreje, prate izveštaje o pokušajima falsifikovanja doktorskih disertacija. Takvi pokušaji na tom malom naučnom području nisu problem, kaže rukovodilac Centra, profesor Alesandro Bausi. Tu bi brzo upalo u oči kad bi doktorant prepisao druge naučne radove, jer tu nema mnogo literature. „Univerzitet nam je stavio na raspolaganje računarski program kako bismo mogli da proverimo da li su delovi teksta plagijat ili ne“, kaže Bausi.
Nedostatak vremena nekad frustrira
Angela Miler pod patronatom profesora Bausija piše doktorski rad o promeni uloge i poimanja žena u Etiopiji. Ona je sama odabrala temu i predložila je profesoru. Devedeset odsto doktoranata u Nemačkoj bira taj tradicionalni put do doktorske titule. Finansiraju se ili uz pomoć stipendija ili tako što rade pola radnog vremena. Angela Miler radi kao asistentkinja svom profesoru. Svoju disertaciju piše usput.
Ta 34-godišnja etiopistikinja je sa doktorskim radom počela 2010, a kraj još nije na vidiku. Nastoji da odvoji dane kada će moći potpuno da se koncentriše na doktorsku disertaciju. Bilo je perioda kada je bila frustrirana jer nije imala dovoljno vremena za bavljenje doktorskom disertacijom, ali njeno veliko oduševljenje Etiopijom motiviše je da nastavi: „Smatram to velikim dobitkom, to da svoju temu mogu naučno da obradim. To se novcem jednostavno ne može platiti.“
Autori: Žanin Albreht / Anto Janković
Odg. urednica: Ivana Ivanović
Links:
Sonderforschungsbereich Manuskriptkulturen der Uni Hamburg:
http://www.manuscript-cultures.uni-hamburg.de
Hiob Ludolf Zentrum für Äthiopistik