Tamo gde raste koka

Duboko u gustoj prašumi Kolumbije smrdi kao na benzinskoj pumpi. I to između grmlja papratnjača, potoka i golemih stabala gde još nikad nije dospeo nijedan automobil.

Ali, na jednoj čistini su razbacani kanisteri s amonijakom, vreća cementa leži na vlažnoj zemlji, a u jednom koritu vri tamnozelena mešavina oko koje se ovde sve okreće. Stojimo usred kuhinje kokaina Kamila Ospine.

„Benzin je za otapanje, onda izvadiš čep i sakupljaš tu mešavinu u drugo korito. Onda tamo sipaš sumpornu kiselinu, to ti je kiselina kakva je i u akumulatorima automobila“, objašnjava kuvar.

Ospina (42) je malen, ali snažnog stasa. I naravno da mu je pravo ime drugačije jer odlično zna da se to što on radi smatra kriminalom.

„Nas, uzgajivače koke, vlada zove trgovcima drogom, teroristima, gerilom... Proganjaju nas kao da smo najgori. Ali mi nismo zli ljudi, mi to činimo iz ljute nužde. Kako da inače preživimo i nahranimo decu? Koka je jedino s čim se može zaraditi nekakav novac.“

„Država nas je lagala"

Iz jednog aluminijumskog lonca na kraju struže belkastu tvar koja izgleda kao stara guma za žvakanje. To je kokainska pasta, sirovina za čisti kokain. Dakle ono za što se na drugom kraju sveta plaća veliki novac.

Ali i ono što stalno budi nasilje u Kolumbiji – uprkos mirovnom sporazumu koji je postignut pre pet godina i koji je trebalo da prekine krvavi obračun između gerilaca, države i paravojnih jedinica.

Još dok se sporazum svečano potpisivao, svima je bilo jasno: to će delovati jedino ako Kolumbija uspe da izađe na kraj s prljavim poslom narkotika. Obični seljaci kao što je Kamilo Ospina trebalo je da prestanu sa uzgojem koke. Na poljima je trebalo da niču kafa i banane.

„Postojao je program vlade. Da bismo to dobili, morali smo počupati naše biljke koke. Obećali su nam novac za nove biljke, seme i projekte. Ali platili su samo prvu ratu. Kao da od toga možemo stvoriti novi život“, priča Ospina.

„Tu nema drumova, nema kupaca za ono što bismo uzgajali, nema tržišta. Nema nikakve politike za ljude na selu. Vlada nas je lagala.“

„Na dobrom smo putu"

U krugovima vlade Kolumbije su pripremljeni na kritiku: odgovornost snosi prethodna vlada. Ona je usvojila program za uzgoj koji bi nadomestio koku, ali nikad nisu bila osigurana finansijska sredstva za taj program, objašnjava Emilio Arhilja koji savetuje sadašnjeg predsednika Ivana Dukea u mirovnom procesu.

„Nije moguće razviti poljoprivrednu proizvodnju za tako kratko vreme, a da ona bude i ekonomski isplativa. Bez obzira, bio to kakao, kafa, ananas ili uzgoj goveda. Ali brojke pokazuju da smo na veoma dobrom putu“, kaže ovaj savetnik.

„Na dobrom putu“, podsmešljivo nam kaže Kamilo Ospina. „A od čega da mi živimo svaki dan dok ne stignemo do cilja na tom dobrom putu?“

Pet godina je prošlo otkako je, uz veliku pompu i pohvale iz inostranstva, potpisan mirovni sporazum. Ali Kolumbija je bila i ostala najveći proizvođač kokaina na svetu. A nasilje, pogotovo u provinciji, i dalje je svakodnevica.

Ospina srdito povlači svetlozelene listove koke sa grmlja nove koke koje je zasadio. Kaže da je vlada najavila da će opet posuti sve plantaže koke herbicidom glifosatom.

„Tako čine samo još veću štetu, jer time uništavaju sve – ne samo koku, nego i naše banane, naša stabla juke, naše kokoši obolejevaju. A sa druge strane smo pod pritiskom ljudi koji kupuju našu koku. Prete nam i uvek kažu: ako te tri puta moramo upozoriti, to je tvoj grob. Vlada nam je obećala mir, ali oni nas napadaju. Nema nikakvog mira.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu