Talas izbeglica kao naručen za Orbana

Antal Rogan, šef poslaničke grupe mađarske vladajuće stranke Fideš, odabrao je posebno mesto za konferenciju za novinare – peron Železničke stanice Budimpešta Istok. Dok ga novinari čekaju, verovatno ne slučajno, bivaju svedoci akcije: policija kontroliše i potom odvodi jednu porodicu sa Kosova. Rogan je malo kasnije uzeo mikrofon, i prvo govorio o „alarmantnom broju imigranata“ i oštrijim imigracionim zakonima. Ilegalni imigranti bi ubuduće u policijskom pritvoru čekali na odluku u vezi sa azilom. Ako bude neophodno, Mađarska će pooštriti svoje zakone, čak i protiv važećih zakona EU.

Roganov nastup u utorak bio je deo kampanje mađarskih političara na vlasti protiv imigracije. Pokrenuo ju je premijer Viktor Orban početkom januara, nakon terorističkih napada u Parizu: „Ekonomski motivisana migracija je loša stvar za Evropu. Od nje nema koristi, donosi nesreću i opasnost. Kao premijer, ja neću dozvoliti da Mađarska postane zemlja imigracije. Ne želimo ovde manjine koji se po svom kulturnom identitetu razlikuju od nas. Želimo da sačuvamo Mađarsku kao Mađarsku.“

Te reči su slične parolama krajnje desničarske partije Jobik, koja je sa 20 odsto glasova bila treća politička snaga na parlamentarnim izborima prošlog aprila. Jobik godinama poziva na oštrije imigracione zakone. Zahtevom „Mađarska Mađarima!“ uspešno skuplja glasove.

Unutrašnjopolitička mobilizacija

Mađarska, sa svojim restriktivnim pravilima, ima najmanji broj azilanata i imigranata u EU. Prošle godine je 43.000 ljudi podnelo zahtev za azil u Mađarskoj – dobilo ga je samo 500 ljudi. Kao i u ostatku EU i u Mađarskoj raste broj izbeglica: 2012. je registrovao samo 2.200 azilanata. Sa „egzodusom“ ljudi sa Kosova, brojke su ponovo sve veće: Od januara mađarske vlasti su registrovale oko 25.000 ilegalnih izbeglica – 13.000 njih je u Mađarskoj podnelo zahtev za azil.

Vladi premijera Orbana ovo je došlo kao naručeno, kaže politikolog Atila Juhas iz Budimpešte: „Stavljanjem problema izbeglica visoko na dnevni red, oni žele da povrate političku inicijativu. Poslednjih nekoliko meseci vlada je izgubila dobar deo svoje popularnosti, zbog niza korupcionaških skandala i nepopularnih mera: porez na internet, putarina, zabrana rada nedeljom...“

Činjenica je da Mađarska nema nekih naročitih problema u vezi sa imigracijom. U proteklih 25 godina je doduše naturalizovano nekoliko stotina hiljada ljudi, ali su to bili gotovo isključivo pripadnici mađarske manjine iz susednih zemalja. Većina stranaca koji žive u Mađarskoj su Nemci i Amerikanci. Samo nekoliko hiljada ljudi dolazi iz država naslednica bivše Jugoslavije, kao i arapskih, afričkih i azijskih zemalja.

Pomoć iz Nemačke i Austrije

Građani Kosova koji u poslednje vreme dolaze u velikom broju uglavnom žele da se dokopaju Austrije i Nemačke. Najugroženije je mađarsko pogranično selo Asothalom. Izbeglice se prethodno okupljaju u Subotici.

Gradonačelnik Asothaloma, Laslo Torožkai, procenjuje da granicu svakodnevno prelaze do 3.000 izbeglica: „Situacija je neodrživa. Ima mnogo porodica sa malom decom. Imali smo i mrtvih, ljudi koji su se smrzli. Izbeglice uznemiravaju, noću kucaju na vrata ljudi, lože vatru i ostavljaju smeće.“ Torožkai, jedan od osnivača neonacističkih grupa mladih, danas je blizak krajnje desničarskoj partiji Jobik. Nadležni organ u Budimpešti odbacuje kritiku koju mu je uputio na račun nedostatka graničara. Podrška stiže iz inostranstva: Desetine austrijskih i nemačkih policajaca raspoređeno je na mađarskoj strani granice sa Srbijom.