Taksisti se žale, kafedžije trljaju ruke

Nema izgleda da se nakupi prašina na klupama na frankfurtskog aerodroma. Na njima su uoči Božića sedele ili ležale hiljade putnika koji su čekali da prođe mećava i da aerodrom proradi, sada na njima ponovo sede hiljade ljudi čekajući da se slegne, ili krene u drugom pravcu, prašina iz islandskog vulkana. Na severu, a sve više i na zapadu Evrope otkazano je pet hiljada letova, nekoliko stotina samo u Frankfurtu.

„Ništa ne ide“, vajka se ova putnica, a vozačica taksija se žali: „Ako nema letova, ni mi nemamo koga da vozimo. Putnici prelaze na vozove, autobuse ili iznajmljuju automobile“.

Sve je zapelo, ali baš tako loše kao što kaže taksistkinja ipak nije. Na primer: „Letim u Malagu. Mislim da ću i poleteti. Letimo na jug, madridski aerodrom je otvoren, onaj u Malagi takođe“, kaže jedan od srećnijih putnika.

A jedan drugi ne zna da li će ga poslužiti sreća: „Pokušavamo da odletimo u Njujork. Još ne znamo tačno da li ćemo poleteti. Svi prethodni letovi su otkazani, ovaj još nije. Nada umire poslednja“.

Potpuno zatvaranje za saobraćaj?

Letova još ima u pravcu Španije i Turske, ali su ka severu svi otkazani. U terminalu 2 frankfurtskog aerodroma postavljene su stotine poljskih kreveta, služba bezbednosti motri da nekome ne nestane prtljag dok drema.

U nemačkoj kontroli leta očekuju nove podatke o kretanju vulkanskog oblaka. Ne isključuje se mogućnost da vazdušni prostor iznad Frankfurta bude potpuno zatvoren za saobraćaj. Ali, ima ih i koji se raduju tome – na primer, vlasnici kafea na aerodromu.

Tako jedan od njih kaže: „To je za nas mnogo više posla. Ljudi su zarobljeni ovde na aerodromu i, naravno, moraju negde da jedu i piju“, kaže vlasnik koji očigledno ima sreće u ovoj, uslovno, nesreći.

Autori: Torsten Hun / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević